MARIJA MARAVIĆ: HYGGE, NAJBOLJE OD ONOG ŠTO JESTE

 Marija Maravić živi i radi u Kopenhagenu. Mama je dva dečaka, Davidai Adam Lea. Sertifikovani je holistički health kouč sa prestižnog njujorškog Instituta za integrativnu ishranu gde je imala priliku da uči od najboljih wellness eksperata današnjice. Marijin rad se bazira na psihologiji ishrane i održivim načinima unapređenja životnog stila. Svoja interesovanja u oblasti ličnog razvoja i nutricionizma neprestano nadograđuje na brojnim seminarima  i predavanjima širom sveta. Na sjajan način opisala nam je šta hygge zapravo jeste i zašto su Danci zaista srećan narod. 

Marija kaže da svako veče pred spavanje provodi vreme sa svojim sinovima : „20h. Moji dečaci su već u krevetu nakon pročitane priče kojoj je prethodila topl ačorba od pečene bundeve i praziluka. Dobili smo nežne zagrljaje i sočne poljupce, kao i zahvalnost na lepo provedenom danu uz reči da je bilo “hyggeligt”.

„Za razliku od većine “zapadnjaka”, Danci imaju dozvolu da žive svoj “paleolitski” način života, izolovani od prevelikog uticaja eksternih naroda i kultura. Paradoks je da jako puno novca troše na putovanja i upoznavanja drugih kultura, dok istovremeno u svojoj domovini preferiraju ono što je njihovo, dansko. „dodaje Marija.

U Dansku se preselila iz Srbije, a o načinu života u ovoj lepoj zemlji kaže : „U Danskoj se veruje da ljudi koji dolaze sa strane ne mogu u potpunosti da razumeju, pa samim tim i prihvate lokalne vrednosti, navike i način  nakoji se stvari rade. U prevodu – u Danskoj se ne integrišete. U Danskoj se ili asimilujete i li iz nje odete. Veliko poštovanje tradicije ne budi želju lokalnog stanovništva za inoviranjem  iprilagođavanjem svojih običaja.U zemlji od 5 miliona stanovnika gde su skoro svi u srodstvu sa svima, jedna od najvažnijih vrednosti je poverenje. Ovde gde je hygge način življenja, skepticizam prema ubrzanom, konzumerističkom načinu života je itekako primetan. “

Tajne ovog popularnog načina života koji je oduševio čitav svet, otkrila nam je ova sjajna žena, koja zaista može da nas nauči kako biti sretan i ispunjen u svakom trenutku.

Šta je hygge?

Hygge je osećaj potpunog blaženstva, spokoja, ušuškanosti, sigurnosti. Hygge je spoznaja da ste voljeni, da ste sigurni, da imate bezrezervnu podršku. Hygge znači da nikada ne radite ni previše ni predugo, kaoi da ne pravite kompromise na račun vremena provedenog sa svojom porodicom.

Hygge znači osvestiti prolaznost života i odlučiti da budete srećni sada. Hygge znači imati meru u svemu. A čovek je mera svih stvari – onih koje jesu da jesu, i onih koje nisu da nisu – kao što je rekao antički filozof Protagora.

Sve drugo je dekor. Da me ne shvatite pogrešno – dekor je jednako važan u Danskoj. Lep escajg, ukusna hrana, prirodni materijali, udobna odeća, vuneno ćebence ili čarape, kao i sveća od pčelinjeg voska u čuvenom Georg Jensen svećnjaku vam mogu pomoći da priđete bliže osećanjima kojima težite. Danski domovi su dizajnirani za hygge. Hygge sa prijateljima, hygge sa porodicom i hygge sa samim sobom. Kao što moja danska prijateljica kaže – hygge je odsustvo pompe. Hygge je najbolje od onog što jeste.  Bez potpunog prihvatanja hygge filozofije, život u Danskoj nije vredan življenja.

Marija svoja jutra počinje zahvalnošću: „Jutro je svanulo. Već je 6 sati. Moj život se odvija pored mora, u prelepom, severnom delu Kopenhagena. Rani jutarnji piknik na drvenim dokovima u letnjim danima je trenutak u kome miris Baltičkog mora, toplota drveta i sunca u meni bude duboku zahvalnost za život koji živim.  U tom životu mi ne treba više stvari, već više mudrosti da ono što imam iskoristim na najbolji mogući način. „

Vikend je rezervisan za porodicu

Nedelja je dan u kome je hyggenačin da budemo zajedno kao porodica. Posle nekoliko dubokih udaha i izdaha, odlazim u kuhinju kako bih spremila doručak dečacima koji se polako bude. U frižideru imam pakovanje svežih borovnica. Kada imate višak bobica, u Skandinaviji to znači da ćete najverovatnij epraviti “crumble”. Kako tradicionalni krambl sadrži sastojke koje u našoj porodici ne konzumiramo često, ja sam pokušala (I posle nekoliko puta I uspela) da napravim recept sa kvalitetnijim I zdravijim sastojcima koji ovaj tradicionalni desert pretvaraju u ukusni doručak.

 Recept  za “hyggeligt” iskustvo

Marija je sa radošću podelila recept  uz želju da kreirate “hyggeligt” iskustvo u svojim domovima i sa svojom porodicom iskusite ukuse sa severa.

 

KRAMBL OD BOROVNICA (bez glutena, veganski, bez rafinisanih sećera)

 

Sastojci:

  • 400 gr borovnica
  • 1 šolja očišćenog suncokreta
  • 1 šolja sirovih badema
  • 1 šolja ovsenih pahuljica
  • prstohvat soli
  • 6 kašika javorovog sirupa
  • 3 pune kašike kokosovog ulja
  • 1 supena kašika cimeta + još malo za posipanje borovnica
  • 1/2 kašičice vanile
  • pola šolje grčkog ili kokosovog jogurta (opciono)

 

 

Priprema :

Uključite rernu na 180 stepeni.

U blenderu sameljite suncokret, bademe i ovsene pahuljice idodajte prstohvat soli. Smesu prebacite u veću posudu.

Na niskoj temperaturi u šerpici istopite kokosovo ulje, javorov sirup i kašiku cimeta i vanile. Prelijte samlevene sastojke i rukama  sjedinite smesu dok ne postane lepljiva.

Podmažite vatrostalnu činiju sa malo kokosovog ulja.

Ubacite borovnice, pospite ih sa malo cimeta i ravnomerno rasporedite krambl miks, vodeći računa da prekrijete čitavu posudu. Za one koji izbegavaju žitarice, zamenite ovas sa još jednom šoljom badema ili oraha.

Ubacite posudu u rernu i pecite 20 minuta, ili dok krambl ne porumeni. Izvadite posudu iz rerne, sačekajte da se malo ohladi istegne. Po želji dodajte kašiku kokosovog ili grčkog jogurta kako biste izbalansirali ukuse.

Uživajte!

 

Mariju možete pratiti na blogu www.healthyatelier.com

 

Nema tagova 5