Emocija nije instrument koji svira tobom, ti treba da naučiš da sviraš emocijama 

 Beograđanima je otkrio čari masaže na jedan poseban način, a do sad je sa  30.000 mladih ljudi na svojoj akademiji podelio sve tajne ove magične tehnike.Kaže da je Besmrtna pesma Mike Antića i njegov lajt motiv po kom živi i dodaje da su emocije odgovorne za sve što se događa u našem telu. Peđa Filipović u iskrenom razgovoru podelio je samnom sjajne priče, samo za vas.

 

Već je prošlo  30 godina koliko radite ovaj plemenit posao sa ljudskim energijama, možete li se setiti svojih početaka?

Peđa Filipović:  Zadovoljstvo mi je da razgovaramo i da možemo da se šetamo čarobnim putevima masaže, harmonizacije životne energije i da stalno budemo u potrazi duše uma i tela kad je balans u pitanju. Naravno, nije lak put ali je izuzetno lep i kreativan. 30 godina jeste od kako sam ja u svetu masaže i od kad sam otvorio svoju školu masaže “Professional” koja se nalazi u Nemanjinoj ulici na univezitetu “Đuro Salaj”.  30 godina sam lojalan jednoj ozbiljnoj kući i tu vodim svoju školu masaže, a nakon toga je došla i moja “wellness akademija Peđa Filipović” koja divno radi i samo je nadogradnja školi masaže.

Prvo sam krenuo da se bavim, važnim opštim znanjima koja su povezana sa ljudskim telom kao što je bazično postavljanje u fizio terapiji. U fizio terapiji se uči sve ono što je važno,  kao što je i pomaganje ljudima  kroz prirodu, korišćenje prirodnih potencijala u cilju kako očuvanja zdravlja tako i rehabilitacije.

Nakon toga je došlo do istraživanja svega toga još dublje jer je meni sam početak pristupa masaže bio veoma ne interesantan. Nisam bio zadovoljan pričom da je to samo mehanička energija koja se pretvara u toplotnu i dovodi do niza promena u telu, kako glasi sama definicija masaže.U tom trenutku krenula su istraživanja, stalni rad, učenja , upisivanja daljih skola, upoznavanje samog sebe, onda kanalisanje toga što nosiš svetu . Došlo je i do toga da sam svetionik na putu ljudima i da zajednički istažujemo ta divna mora koja su prepuna dubina i u njima se nalaze te lepote sadržaja duše čoveka.

Nisam bio zadovoljan samo fizičkim odnosom masaže, oduvek me je zanimalo šta se to krije na telu u zavisnosti od toga kako razmišljamo kako dišemo , koliko smo srećni koliko ne, koliko imamo uspona, a koliko padova i tad sam radio dosta, ali i dan danas odlazim na edukacije.Stalno istražujem i ukazujem poverenje učiteljima raznih oblasti,  što za istočnjačke tehnike, tehnike u vodi ili šiacu. Kažem namerno da ukazujem poverenje, jer je meni uvek prva i glavna instanca u radu bila upravo jedan osvešćen odnos prema mojim studentima , da je meni ukazano poverenje. Svi ti ljudi dolaze kod mene da bi im bio putokaz na tom njihovom otkrivanju i putovanju. Stimulus još lepšeg i sadržajnijeg upoznavanja sebe , a ne neko ko daje surovu tehniku i smernice kako i koliko puta da se neki pokret ponovi  i da je to samo surova industrija koja traje sad pa onda prolazi. Kao i da treba to samo mehanički da odrađujemo. Često se šalim tako sa mojim studentima Hajde idemo, idemo sad u neko stovarište ima posla za izbacivanje i ubacivanje buradi tamo ćemo to da radimo, jer ovde ne možemo da se ponašamo kao da bacamo kutije kad već primenjujemo divne tehnike i očekujemo rezultate.

Wellness koncept u Saint ten hotelu ste vi kreirali. Koji su koraci koje trebamo da znamo kad ulazimo u svet masaže?

Peđa Filipović:  Srećan sam i počastvovan da mi je ukazana ta prilika od menadžmenta Saint ten hotela. Zajedno smo došli na ideju kako da postavimo priču vezanu za masaže, svesni toga da smo, pored toga što nosimo profesionalnu odgovornost, mi pre svega ambasadori svog grada, i cele zemlje. Odluka odlaska na masažu je u stvari jasna spoznaja toga zašto ja odlazim da se izmasiram da li želim da se opustim?, da li me nešto boli pa očekujem od terapeuta da mi pomogne i tu bol otkloni? i onda znam sa kojim ciljem odlazim na masažu.  Sa tom postavkom, mojim kolegama terapeutima mnogo je lakše da odrede put kojim će prosto krstariti da bi klijent u toj masaži potpuno uživao i da bi smo dobili efekat koji, kao takav, očekujemo . Međutim, ono što je interesantno u postavci priče, masaža je masaža i mi možemo da je donesemo na različite načine,  ali pitanje je koliko je čovek otvoren za kreativnost, koliko je otvoren za tu divnu umetničku senzaciju kombinatorike elemenata i koliko je ustvari spreman da osluškuje ljude koji mu dolaze. Važno je koliko mu se otvaraju ljudi koji dolaze.

Masaža je i poznata po tome da otvori čoveka i da se sve one fioke u kojima se nalaze razni sadržaji, po  svojoj strukturi, tad otvaraju. Kad znate da ste u hotelu, i da su tu gosti koji su baš došli kako bi posetili ovaj grad ili pak zbog svoje profesije, jasno je da taj koncept ne može biti isti kao koncept u salonu, ili kad imate osobu koja živi u vašem gradu pa stalno dolazi.

Sam program je osmišljen i posvećen ljudima koji su ceo dan šetali, ili su stigli u hotel nakon dugog putovanja, kao i onima koji su proveli ludu noć po našim splavovima, kafićima i restoranima pa su malo podnatečeni, a odmah nakon što ustanu treba da odu na neki sastanak.  Ti klijenti pre toga moraju da izbace višak vode, revitalizuju se, regenerišu,  kako bi lepo krenuli u šetnju tim danom. Onda zapravo kreće pravljenje koncepta.

Naravno da ja to ne bih mogao da nemam savršen tim kolega i saradnika sa kojima radim i mojih terapeuta koji rade u hotelu. Moja ideja ne bi imala smisla, kao ni sam concept, da nisam imao ljude koji mogu da me proprate i razumeju, u Saint tenu su moji izvanredni terapeuti Tanja i Nemanja, i oni su zaštitna lica koncepta u ovom prestižnom hotelu.

Ako trudnica poželi da se masira šta joj preporučujete?

Peđa Filipović:  Naravno da vodimo računa pre svega o kontraindikacijama. Najlepše je raditi te masaže jer su trudnica i beba najzahvalniji klijenti. Postoji masaža kreirana upravo za trudnice, radimo je blagim, prirodnim uljima, bez dodatka hemije i ona ne mogu da naude bebi . Jako vodimo računa o tome, najvažnije nam je da su prirodni sastojci i da nema ništa što može da prođe kroz cirkulaciju i da dođe do bebe.S druge strane, tu su i posebni pokreti koji nisu grubi, znamo gde smemo da radimo, gde ćemo blago masirati, a gde terapeut sme da se prepusti i razgrana tehnike koje poznaje. Zavisi i koji je mesec trudnoće.  Potpuno je drugačije masirati trudnicu u drugom ili osmom mesecu. Kad trudnica dođe na masažu razgovaramo sa njom da li je u redu trudnoća , teče li sve kako treba, šta kaže lekar, da li savetuje koje delove trebamo da preskočimo. To su ozbiljne stvari, a najlepše od svega je što, iako sve deluje lagano lepo i suptilno, iza svega stoji jedan izuzetan rad, mnogo učenja i posvećenosti jer je odgovornost velika.

Koju masažu biste preporučili ljudima koji su opterećeni poslom, svakodnevnicom, informacijama, jednostavno žive život ispunjen stresom?

Peđa Filipović:  Gde se napor skupio i nataložio. Najvažnije je prvo  to videti. Kod nekog je na glavi, kod nekog na leđima,ramenima, drugima noge otpadaju, pojedinci su celi ustreptali. Krećemo lagano od toga da vidimo koje tehnike možemo da iskombinujemo. Klasična masaža, refleksologija stopala, limfna drenaža, samo su neke od njih. Iako sve te masaže postoje zasebno, postoji Saint ten forever masaža koja je izuzetan antistres model. Prvo krećemo sa disanjem. Poznato je da u mojim konceptima ništa ne kreće bez disanja, i to onog pravog, kao i osvešćenja svog tela. Tek onda nakon toga lagano dolaze posebno kreirane sveće ili preparati koji u sebi imaju aroma terapiju gde te i miris vodi uz svu lepotu i znanje koje terapeut primenjuje. Tokom masaže se zadržavamo i na mestima koja su osetljivija, ali i tražimo uzrok, šta je to bilo što je dovelo do toga da se napnu ramena, ili zategne mišić lista kao mesto gde je rezervoar stresa , šta je izavalo grč u stomaku, bol u krstima. Odluka da se prepustim i da zaista imam poverenje u terapeuta bez straha od putovanja je pravi početak same masaže.

Kako ljudi, sami kod kuće, mogu da resetuju svoju energiju?

Peđa Filipović:  Svako od nas treba da pronađe svoj način opuštanja. Znam dosta ljudi kod kojih neka univerzalna formula ne radi priču. Neko će da pusti muzikicu i sipa čašicu konjaka, neko će se dugo tuširati i pilingovati morskom solju i tako skinuti sa sebe zapise energije. Dok će drugi uhvatiti voljeno biće pod ruku, pa čak i kućnog ljubimca i otići pored rekek kako bi se uz šetnju izluftirao i opustio glavu.  Dodir ima svoje značajno mesto. Mnogo je lepše kad dodir razmenjujemo sa ljudima koje volimo i kad tu lepotu i sigurnost darujemo jedni drugima, to je opuštanje. A ako pak nismo u toj situaciji, malo samomasaže uvek dobro dođe, makar to bila i masaža dok se tuširamo ili mažemo mleko za telo.  Važno je da se pozabavimo mestima koja su najnapetija i dišemo za to vreme. Da nađemo model koji nas najviše opušta, a da smo sigurni u rezultat koji ćemo videti kroz to koliko smo istinski opušteni i kako funkcionišemo.

Emocije pokreću sve i svet, kad nam dođu izazovni trenuci, kako da se vratimo u ravnotežu?

Peđa Filipović:  Čovek prvo treba da se zapita zašto se to meni javlja?, šta je uzrokovalo to da se tako osećam? ili šta je to što pokreće u meni turbulenciju?, zbog čega  sam nemiran?, čega se plašim? Šta izaziva bes u meni šta to nisam rešio, a zatrpao sam ispod tepiha?

Na kraju krajeva, sa druge strane imamo to nešto što se zove pronalaženje odgovora u sebi, a sa druge strane postoji opravdanost da ljudi mogu da odreaguju besno na input koji dobijaju. Potpuno je prirodno da čovek odreaguje na ono što dobija i akcija i reakcija trebaju da postoje. Smatram da ljudi koji dobijaju informaciju koja u njima napravi buru, treba da odreaguju I iskažu svoje osećaje, mnogo je bolje nego da progutaju tu emociju i ne recikliraju je. Ne podržavam destruktivan bes, već treba da se razgovara otvoreno o tome i kaže mene je to sad razbesnelo šta želiš da postigneš? zbog čega mi čačkaš po slabostima? Hajde da razgovaramo. Mislim da je to mnogo zdravije, nego gutati i onda se pitati gde ja to grešim.  Svi su drugi super samo ja nisam.  To nije prirodno. Ima dosta slojeva i segmenata u psihološkom elementu i ne može da se generalizuje. Mislim da je mnogo važnije ono što sam ti upravo rekao, treba da prepoznajemo ta unutrašnja stanja i da ih recikliramo, da ih ne držimo u sebi već da ih pustimo. Čovek, kad je ljut i besan, ne mora da bude agresivan ni prema sebi ni prema drugima. Može da se istrči, pliva, peva, da kroz fizičku aktivnost izbaci iz sebe. Veoma je važno i razgovarati što više.

Kad zadržavamo emocije u sebi, koje procese pokrećemo u telu?

Peđa Filipović:  Kad zadržavamo tugu u sebi, onda direktno utičemo na naša pluća i ona nisu zahvalna za tugu. Tu nam se nalazi i srčana čakra i glavno grudno limfno stablo. Sa tugom utičemo na našu limfu koja je materijalizacija emocije i tad ljudima često pada imunitet. Kod svih tih velikih razočaranja, kod drastičnih gubitaka voljenih bića, prekida veza, osećaja bespomoćnosti, izdaje, svedoci smo koliko ljudi izgubi imunitet u ovom stanju. Bezbroj puta sam video kako im se pojavi groznica, prehlade se, koža im bude prosto drugačija, izgledaju drugačije, zatvaraju se i zatvaraju svoje grudi. U tim trenucima ključno je da se krene sa disanjem  iz tog osvešćenog srčanog i disajnog dela. Emocija nije instrument koji svira tobom, ti treba da naučiš da sviraš emocijama.  Da je prepoznaš, da ne pustiš da te opsedne i ubaci u taj  začarani krug, nego da je jednostavno odsviraš.

Šta se događa kad nas obuzme bes?

 Peđa Filipović:  Kad smo ljuti i besni, pate nam jetra i žučna kesa. Takođe postoje i delovi na telu gde prolazi meridijan ova dva organa pa se onda vidi fizički,kad se pojavi spazam, tad je malo jači tonus i grč mišića. U tim trenucima jetra i žučna kesa, reaguju na bes, a to su glavne labaratorije našeg tela, pa nije ni čudo što ljudi imaju loše laboratorijske  nalaze u tim psihosomatskim situacijama. Druga priča je kad su u pitanju bolesti ili nepravilna ishrana, pa I loše navike.

Šta nam radi strah?

Peđa Filipović: Emocija straha direktno utiče na bubrege, a po istočnjačkoj filozofiji bubreg je prvi među jednakima. Kvalitet i vitalnost života zavise od zdravlja bubrega. Bubreg harmonizuje količinu vode u našem telu, ona je najzastupljeniji element . Voda je emocija. Kad imamo vode koliko treba sve funkcioniše lepo, kad dođe do zadržavanja vode u telu onda kreće problem, opterećenje srca, visok krvni pritisak, ljudi otiču, zglobovi stradaju, to je čitav jedan začarani krug. Strah ugrožava naše divne bubrege koji su zaduženi za čišćenje organizma i izbacivanje vode, zam koliko strepnje i strahovi utiču na celokupno zdravlje. Najveći neprijatelj zdravlja jeste stalna sekiracija, strah, nesigurnost, poljuljano tlo pod nogama, briga za stabilnost. Gde god da živiš treba da pronađeš model sigurnosti koji ide iz tebe, naša unutrašnja stabilnost ne sme da bude pokrivena strahom. Uvek postoji rešenje, postoji izlaz. I na putu na kome se desi odron, tu postoji i onaj kolateralni put kojim možeš da se odvezeš do nekog dela, možda on jeste zaobilazniji , ali ćeš doći do cilja. Zamisli onda, ako tako nešto sam sebi napraviš sa tugom i strahom, besom, ljubomorom. Naličije ljubavi koja je pokretač života nije mržnja, već strah. Iz straha kreće ljubomora. Nesigurnost, neostvarenost, ne spoznaja sebe i svojih potencijala izaziva zavist. Često zaboravimo da su potencijali beskrajni kod svih nas. Kad bi nas malo više učili da svako od nas nosi tu lepotu, kovčeg sa blagom , svako od nas je ćelija univerzuma i da smo nezamenljivi. Nema razloga da se upoređujemo, svako od nas je jedinstven. Ne znam šta znači  konkurencija, jer živim ono što je moj potencijal i kreiram. Jedini delić univerzuma koji možeš da menjaš si ti sam. Kad me ljudi pitaju da dam sud o nekome, kakav je neko stručnjak ili čovek , ja ne znam.

Mogu samo o sebi da pričam ili o ljudima sa kojima sam podelio pet kila soli, sa kojima sam bio i kad je teško i lepo,  sa kojima sam se plakao i smejao. Slobodan sam da pričam o ljudima koje sam video kako se ponašaju prema svojim roditeljima, deci, prijateljima, životinjama.  Kako se ponašaju prema sebi. Nakon svega toga mogu da dam svoje mišljenje, ali ne i sud.

Šta je život?

Peđa Filipović: Život nije u paroli, već je jedan divan buket , čaroban je upravo zbog te lepote raznolikosti,  koju nosi u sebi i daruje nam, to mi nosimo u sebi.  Stalno govorim kako smo mi ogledala jedni drugima.  Često ponovim ono što je u psihologiji poznata stvar, da nas najviše iznervira u drugima upravo ono što kod sebe ne možemo da promenimo.  Rodio sam se i rastao  u porodici dobrih I časnih ljudi. Hodaš razmenjuješ se, živiš, sve što više prođeš si skromniji i jednostavniji jer shvataš koliko toga je neistraženog i koliko te potcene kad misle da si dobar i da si zato budala. To me zaboli, dam do znanja da nisam magarac, ali me zaboli zašto ljudi izgube jedni druge, jer ih ponize time što misle da su budale, a oni žive zapravo jednim otvorenim srcem , dobro i pomažu svima. Imao sam u životu situacije, mogu da kažem i da sam se navikao na to, psihologija ih naziva Ubi svedoka , a to su momenti kad nekome najviše pomognete, a ustvari napravite najvećeg neprijatelja od te osobe.  Kad ste ruka spasa i srcem nastupate dok se ta osoba pati, tu ste i kad malo uzleti, zaboravi na vas, ili govori ružno o vama, nekad  se pravi da vas ne poznaje jer ste svedok početaka. Svedok ste rasta koji je bio ovakav ili onakav i iz te pozicije, više niste dobro došli. Gledam, i kao da sam prerastao sve to. Čovek se izdigne iznad toga, posmatra i pita se samo Zašto ?

Koje su vam omiljene knjige?

Peđa Filipović: Sve od Mike Antića, posebno zbirka pesama Horoskop i Tako zamišljam nebo kao i moja omiljena Besmrtna pesma . Zahvaljujući njoj sam primljen na akademiju kad sam hteo da studiram glumu, jer sam je na prijemnom govorio i ona me nekako vezuje za te lepote moje ostvarenja snova , a sa druge strane ta poruka koju je Mika Antić utkao u nju je moj lajt motiv.”

“I ŽIVI, ALI SASVIM, NE GRICKAJ KAO MIŠ DANE. ŠIROKO ZVAĆI VAZDUH I PRESTIŽI VETAR I PTICE JER SVAKA VEČNOST JE KRATKA. “

Svaka večnost je kratka, je jasan putokaz čarobnog ovozemaljskog putovanja, i kao što postoji prva stanica ulaska u voz zvani život, postoji i poslednja stanica kad se izlazi i zove se odlazak sa ovozemaljskog življenja. Onda ga oplemenimo najlepšim i darujmo mu ljubav i razmenjujmo ljubav .

Autentičnost  je?

Peđa Filipović: Ako ne možemo da pomognemo ne moramo ni da odmognemo. Važno je da radimo na sebi i da se volimo . Ako se negde ne osećamo da smo ista šoljica čaja, poštujmo se, poštujmo identitete, ne moram da ga podržim, ali poštujem nečiji izbor. Više cenim ljude koji znaju koji im je put, u kreativnom smislu, a za njih uglavnom kažu da su baksuzi, da su teški, oni su inađžije, a ustvari stvaraju najlepša umetnička dela, pišu najlepše knjige i daruju lepotu svetu. Slobodni su , nisu kreirani po tuđim željama već su izabrali svoj put. Mnogo volim autentične ljude, moj izbor je oduvek bio da budem autentičan, samim tim što sam se u 22. godini odvojio od roditelja i krenuo da živim svoj život u srcu Beograda, imao sam potrebu da imam svoju slobodu, ali sa puno ljubavi prema svojoj porodici.

Kad sam odlučio da budem slobodan, u tom trenutku sam izabrao da nosim na sebi i ogromno breme odgovornosti, jer sloboda i odgovornost su jedna ista stavka.

Šta je sreća?

Peđa Filipović: Sreća je onaj trenutak, onaj belutak koji tvoji tvoja duša prepozna i raduje mu se, napisala je Mira Alečković koju sam mnogo voleo i družio se sa njom.  Po meni je to to. Duša koja je lepota nad lepotama.

Ljubav?

 Peđa Filipović: Otvoreno srce, davanje i razmenjivanje. Ja nisam za onu priču samo daj. Volim da postoji reciprocitet, da se razmenjujemo, ali da znaš da prepoznaš. Ljudi pružaju i daju na različite načine. Ne kako ti očekuješ, već kako oni znaju i umeju. Nekad kad tražiš od nekog da ti pozajmi neki dinar, on traži po džepovima i kaže vidi ovo imam, ali treba ti više, ma daj daješ mi od srca, zagrliću te, ti mi daješ od srca. Mnogo je lepo prepoznati to i poštovati to, tih 100 dinara ili 100.000 dinara. Ljubav je biti svoj, spoznati sebe, jer kako kaže ona stara, kad spoznaš sebe, spoznao si ceo univerzum.  Ljubav je i živeti iskreno, pre svega prema sebi. Ljubav je biti svestan da si sad i ovde na gostovanju na ovoj lepoj planeti. Ljubav je čitati Miku Antića.