Stiv Džobs bio je jedan od osnivača kompanije Epl, ali i dugo godina glavni rukovodilac. Bio je i jedan od najvećih deoničara kompanije Dizni, i član uprave. Svet je govorio mnogo o Džobsu, a ono u čemu su se definitivno svi složili jeste da je bio glavna karika u industriji računara i zabave.
Džobs je rođen u San Francisku od majke Amerikanke i oca Sirijca, tad studenata. Nedelju dana po rođenju dat je na usvajanje. Usvojio ga je bračni par Džobs, i dao mu ime Stiv Pol Džobs. Njegovi biološki roditelji su se kasnije venčali i dobili kćerku Monu, spisateljicu, koju je Stiv upoznao tek kad je odrastao. Džobs nije prihvatao naziv „usvojitelji“ za bračni par Džobs i smatrao ih je svojim jedinim roditeljima.
O Stivu Džobsu već su snimljeni brojni filmovi i objavljeno je nekoliko knjiga. Najpoznatiju knjigu objavio je Volter Ajzekson, nekadašnji urednik novina Tajm (Time), samo mesec dana nakon smrti Stiva Džobsa. Ova autorizovana biografija je svetski bestseler.Snimljeno je i nekoliko filmova, jedan od njih je i ovaj iz 2013. godine u kom je Ešton Kučer pokušao da odglumi osnivača Epla u filmu Džobs (Jobs) koji prikazuje Džobsov život u periodu od 1971. do 2000. godine.
Ovo su neke od njegovih životnih lekcija koje i dan danas, služe kao podsednik šta je zaista važno u životu:
1. Ne čekaj
Stiv Džobs je još kao mladić imao brilijantne ideje, pa je u jednom periodu života hteo da napravi nešto za šta mu je bila potrebna određena oprema. Stiv nije oklevao da potraži na samom izvoru ono što mu je bilo neophodno kako bi ostvario svoj cilj. Imao je samo 12 godina kad je želeo da napravi merač frekfencije. Za to su mu bili neophodni delovi. Uzeo je telefonski imenik, našao broj Bila Hjulita iz firme Hjulit Pakard, pozvao ga i naručio delove.
2. Kreiraj sopstvenu realnost (stvarnost)
Stiv Džobs je rano naučio da stvari koje vam se u sopstvenom životu ili u svetu oko vas ne dopadaju treba menjati, akcijom ili pukom snagom volje.
3. Kontroliši sve što možeš
Džobs je, na neki način, bio hipik. Iako je za to doba važilo pravilo da nema pravila, i da su svi slobodni da rade šta im je volja, Stiv je voleo da ima sve pod kontrolom.
“Hoće da kontroliše svoju okolinu, a svoje proizvode vidi kao produžetak sebe”.
4. Priznaj da si pogrešio
“Uradio sam mnoge stvari kojma se ne ponosim, recimo to kako sam svoju devojku ostavio u drugom stanju kada mi je bilo 23 godine i kako sam se poneo u toj situaciji.“
5. Upoznaj sebe
Mada nije uvek bio svestan kako oni koji ga okružuju reaguju na njegovu pojavu i ponašanje, Džobs nije imao iluizija kada je reč o sopstvenim značajnim intelektualnim kapacitetima.“A onda je počela da mu sviće jedna uzmnemirujuća spoznaja: da je pametniji od svojih roditelja”.
6. Ostavi otvorena vrata za fantastično
Džobs je bio tragalac, koji je tokom život težio duhovnom prosvetljenju i telesnom pročišćenju. Nije bio naročito religiozan, ali nije ni odbacivao postojanje nečega što prevazilazi ovozemaljasko.
“Mislim da različite religije predstavljaju različita vrata iste kuće. Ponekad mislim da ta kuća postoji, a ponekad da ne postoji. To je velika misterija”
7. Ne potiskuj
Osnivač “Epla” bio je čuven po svojim provalama gneva i povremenim preterano emotivnim reakcijama. Kada je reč o razvoju proizvoda, stvari su često bile ili zadivljujuće, ili obično sra.e.
8. Okruži se brilijantnim ljudima
Bio to voljan da prizna ili ne, Stiv Džobs nije mogao sve da postigne. Imao je ogroman uticaj na svaki prozvod i marketinšku kampanju, ali znao je da na svetu ima i drugih ljudi, koji mogu ono što on ne može. Džobsovo rano partnerstvo sa Stivom Voznijakom predstavljalo je model za kasniju saradnju.
“Nakon nekoliko meseci, bio je spreman da ga testira. Pritisnuo sam nekoliko tipki na tastaturi, i bio sam šokiran! Slova su se pokazala na ekranu”. Ovaj trenutak, 29. juna 1975, predstavljao je prekretnicu za personalni kompjuter. “Bilo je to prvi put u istoriji”, ispričao je kasnije Voznijak, “da je neko otkucao slovo na tastaturi i video ga kako sepojavljuje na njegvoom sopstvenom kompjuterskom ekranu pred njim”.
9. Izgradi tim dobrih igrača
Isuviše često, kompanije i rukovodioci se zadovoljavaju prosečnim saradnicima. Stiv Džobs je umeo da prepozna talenat i zaključio je da će svaki konflikt koji bi mogao da nastane u kompaniji punoj igrača A lige biti uravnotežen odličnim rezultatima.
“Kod većin stvari u životu, raspon između najboljeg i prosečnog iznosi negde oko 30 odsto. Najbolji let avionom, najbolje pripremljen obrok, možda su za oko 30 odsto bolji od prosečnog. Ono što sam video kada je reč o Vozu, bio je neko ko je pedeset puta bolji od prosečnog inžinjera. Mogao je da održava sastanke u sopstvenoj glavi. Mekintoš tim je bio pokušaj da se izgradi čitav takav tim, od igrača A lige. Govorili su da se neće međusobno složiti, ali ja sam uvideo da igrači A lige vole da rade sa igračima A lige, ne vole samo da rade sa igračiam C lige” – rekao je Džobs.
10.Budi ono što jesi
Stiv Džobs je bio toliko zauzet time da bude ono što jeste, da nije imao pojma kako ga ljudi doživljavaju, naročito u svojim ranim, štrokavim hipi danaima.
“Na sastancima smo morali da gledamo njegove prljave noge. Ponekad je, da bi ublažio stres, imao običaj da noge pokvasi u WC šolji, što nije imalo jednako umirujuće dejstvo i na njegove kolege”, priča Majk Markula, prvi predsednik “Epla”.
