Njegova dela i dan danas žive. Pisao je najlepše pripovetke i romane, a na današnji dan 1961. godine dobio je Nobelovu nagradu za književnost. koju je primio na svečanosti u Stokholmu pred 700 zvanica i švedskom kraljevskom porodicom u dvorani Koncertne palate Švedske akademije. Sav prihod od nagrade darovao je bibliotekama. Imao je dve ljubavi- književnost i Milicu – “ženu koje više nema“. Sačuvana su pisma koja je slao Milici, dok je ona jos uvek bila udata. Pisma joj je slao sve do njene smrti i potpisivao ih sa “Mandarin“.

Ovo su neki od najlepših citata velikog Ive Andrića:

“Nisu svi ljudi tako rđavi i kao što to rđav čovek misli.”

“Ništa ljude ne vezuje tako kao zajednički i srećno proživljena nesreća.”

“Ko čini dobro, od njega se još više dobra očekuje.”

“Čoveka ćete najbolje upoznati ako ga posmatrate kako se ponaša kad se nešto deli besplatno.”

“Ima u nekim ljudima bezrazložnih mržnji i zavisti, koje su veće i jače od svega što drugi ljudi mogu da stvore i izmisle.”

“Ko je duga veka, taj nadživi sve, pa i svoje zasluge.”

“Lepša duša dublje jeca.”

“Ljubav, kad je iskrena i duboka, lako prašta i zaboravlja.”

“Ljudi često celog veka vuku za sobom obzire, kao lance, a na kraju vide koliko su nedostojni i nepotpuni.”

“Ljudi koji sami ne rade i ne poduzimaju ništa u životu, lako gube strpljenje i padaju u greške kad sude o tuđem radu.”

“Ljudi male pameti retko se boje da ne budu dosadni.”

“Ljudi vole razgovore o padu i poniženju onih koji se suviše visoko uzdignu i polete.”

“Mir i spokojstvo, jedina su dobra i najveće dostojanstvo skromnih i bezimenih ljudi.”

“Mladost je sretno doba u kome čovek počinje da veruje u sebe, a još nije prestao da veruje drugima.”

“Mnogi postignu ono što su hteli, a izgube sebe.”