Trudite se da ne kupujete i ne konzumirate zapakovanu hranu ukoliko prethodno niste proverili njen sastav. Razlog tome je što je većina prehrambenih proizvoda napravljena od genetski modifikovanih sastojaka, čija je kontinuirana upotreba već odavno dovedena u vezu sa pojavom gojaznosti. To takođe utiče i na pojavu brojnih drugih bolesti poput povišenog krvnog pritiska, insulinske rezistencije i dijabetesa, kao i kancera.
Naime, industrijski proizvodi, poput mesnih prerađevina, raznih poslastica i slanih grickalica, sadrže veštačke sastojke, emulgatore, pojačivače ukusa, boje i arome, koji, osim što uzrokuju nagomilavanje kilograma, izazivaju i preteranu stimulaciju lučenja dopamina, neurotransmitera odgovornog za osećaj zadovoljstva, dovodeći, na taj način, do čestih žudnji za hranom tog oblika.
Birajte hranu u prirodnom obliku jer je kao takva bogata brojnim hranljivim materijama. Pored proteina, nerafinisanih ugljenih hidrata, zdravih masti, sadrži i mnoštvo vitamina i minerala, neophodnih za normalno funkcionisanje organizma.
Ovih sedam namirnica sadrže velike količine vitamina i minerala, pa na čovekovo zdravlje deluju poput suplementa multivitamina.
1. Kelj
Kelj je izuzetno lekovit. Predstavlja jednu od najhranljivijih namirnica na planeti, jer sadrži veliku količinu vitamina K (K1), koji je neophodan za zgrušavanje krvi i ima veoma važnu ulogu u održavanju zdravlja kostiju.
Jedna šolja (21 g) svežeg kelja sadrži:
Vitamin K1: 68% preporučenog dnevnog unosa
Vitamin C: 22% preporučenog dnevnog unosa
Štaviše, kelj sadrži veliku količinu biljnih vlakana, mangana, vitamina B6, kalijuma i gvožđa.
2. Morske alge
Manjak joda jedan je od najčešćih nedostataka hranljivih materija u organizmu, koji pogađa gotovo jednu trećinu svetske populacije.
Nedostatak ovog minerala može prouzrokovati probleme sa štitnom žlezdom. Takođe, tokom trudnoće može povećati rizik od nastanka brojnih poremećaja kod beba.
Morske alge poput nori, kombu i vakame vrlo su bogate jodom. Naime, 1 g sušene kombu alge može da sadrži i 2343 mikrograma joda, što je mnogo više od peporučene dnevne doze, koja iznosi 150 mikorograma.
Morske alge mogu da se konzumiraju svakodnevno, ali u ograničenim količinama. O tome ću govoriti na seminaru “Snaga u vama”.
3. Džigerica
Predstavlja najhranljiviju namirnica životinjskog porekla. Bogata je esencijalnim materijama, uključujući vitamin B12, vitamin A, gvožđe i bakar.
Unos vitamina B12 je posebno važan jer ima presudnu ulogu u zdravlju ćelija, mozga i nervnog sistema, a mnogim ljudima nedostaje, naročito veganima.
Goveđa džigerica sadrži velike količine vitamina B12, vitamina A i bakra. U 100 g ima:
Vitamin B12: 1.200% referentnog dnevnog unos
Vitamin A: 600-700% referentnog dnevnog unos
Bakar: 600-700% referentnog dnevnog unos
4. Brazilski orah
Ako vam nedostaje selena, u ishranu uključite brazilski orah. Naime, selen je neophodan za normalno funkcionisanje štitne žlezde i imunološkog sistema, a osim toga ima antioksidativno dejstvo.
Preporučena dnevna doza ovog minerala iznosi 50-70 mikrograma, a ta količina joda nalazi se u samo jednom brazilskom orahu. Zapravo, jedan brazilski orah može da vam obezbedi čak do 95 mikrograma selena.
Vodite računa da ne preterate sa unosom ovog koštunjavog voća, jer i previše selena može imati negativan uticaj na čovekov organizam. Preporučena doza je 2 brazilska oraha dnevno.
5. Sardine
Sardine su male, masne i hranljivim sastojcima bogate ribe. Možete ih jesti konzervisane ili pečene na žaru. Veoma su bogate esencijalnim omega 3 masnim kiselinama koje pozitivno deluju na zdravlje srca.
Jedna porcija od 90 g sardina sadrži više od polovine preporučenog dnevnog unosa omega 3 masnih kiselina. Takođe obezbeđuje preko 300% referentnog dnevnog unosa vitamin B12.
Osim toga, sardine sadrže malo od gotovo svakog potrebnog hranjivog sastojka, uključujući selen i kalcijum.
6. Žute paprike
Žuta paprika je jedan od najboljih izvora vitamina C. Budući da je rastvorljiv u vodi, telo ga ne skladišti u dovoljnim količinama, pa ga je potrebno redovno konzumirati.
Zahvaljujući brojnim antioksidansima sprečava štetno delovanje slobodnih radikala, poboljšava funkcije nervnog i endokrinog sistema, čuva srce i krvne sudove. Poboljšava cirkulaciju, pa se često pije zbog bolova u nogama. Naime, njegov nedostatak može da uzrokuje naslage masnoća u arterijama i na taj način uspori krvotok i prouzrokuje bolesti srca.
Jedna velika žuta paprika (oko 186 grama) obezbeđuje gotovo 600% preporučenog dnevnog unosa vitamina C.
Poređenja radi, žuta paprika sadrži oko 3-4 puta više ovog vitamina nego narandža.
7. Ulje jetre bakalara
Manjak vitamina D jedan je od najčešćih nedostataka hranljivih materija u svetu. To je zato što ga retko koja namirnica sadrži. Najviše ga ima u masnoj ribi, ribljoj jetri te, u manjoj meri, u žumancetu i gljivama.
Vitamin D je neophodan za zdravlje kostiju. Takođe je od presudnog značaja za mnoge fiziološke procese u organizmu, uključujući funkciju imunološkog sistema i prevenciju raka.
Ulje jetre bakalara odličan je dodatak ishrani, jer sadrži velike količine ovog vitamina.
Samo 1 kašika (14 ml) ulja jetre bakalara obezbeđuje 2-3 grama omega 3 masnih kiselina i 1.400 internacioalnih jedinica vitamina D. To je više od 200% preporučene dnevne doze vitamina D.
Međutim, ista količina ulja jetre bakalara sadrži i 270% preporučenog dnevnog unosa vitamina A. Vitamin A može biti štetan u prekomernim količinama, pa nemojte konzumirati više od 2 kašike (28 ml) ulja jetre bakalara dnevno.
Piše: Tatjana Popović-Totally Wellness
