Kad je saznala ni malo prijatnu dijagnozu, koja je glasila, rak dojke, Dragana je bila ispunjena i srećna na svim poljima, kaže da joj se po saznanju dijagnoze javio entuzijazam i vera da je čovek taj koji upravlja svojom sudbinom. Svojim primerom svakodnevno daje nadu mnogima da zaista možemo biti srećni svakog dana pa čak i kad nam život donese zastrašujuće izazove. U susret predavanju “Kako uvek biti srećan”koje će 13. septembra održati u hotelu Crystal u Beogradu, podelila je samnom recepte koji će nam ulepšati svakodnevnicu, a ako ipak ne bude tako, vreme je da obavimo razgovor sa sobom i preuzmemo odgovornost za sopstveni život.
Jedna od deviza po kojima živim jeste da je sreća stvar izbora, vi 13.septembra u Beogradu držite predavanje na temu “Kako uvek biti srećan”. Jeste li uspeli da postignete stanje “konstantne sreće?”
Dragana Bačanek: Sreća o kojoj govorim je jedan duboki osećaj povezanosti sa sobom, životom i drugim ljudima, osećaj smisla postojanja, uživanja u trenutku kao i sposobnosti da se živi sa verom i entuzijazmom bez obzira na spoljašnje okolnosti. Sposobnost za takvu sreću mi je dublja i jača nego ikad i taj nivo „dobrog“ sa redovnom duhovnom praksom povećava iz dana u dan. To nikako ne znači da nemam problema i da se svakodnevno ne susrećem sa različitim izazovima ali je suština u tome da se sve to dešava, a da sam unutra stabilnija, jača i radosnija nego ikada i da nikada nisam imala veću veru u to da se sve dešava za naše najviše dobro.
O čemu će biti reči na seminaru?
Dragana Bačanek: Pre svega o kvalitetima koji su potrebni za sreću – optimizmu, veri, nadi, entuzijazamu, osećaju sopstvene vrednosti, ljubavi prema sebi i drugima. Biće tu dosta vežbi, meditacija i osvešćivanja. Pričaćemo i o tome kako da produbimo odnos sa sobom i drugima i kako da više uživamo u nekim mali slatkim stvarima koje čine život.
Imali ste izazove na zdravstvenom polju i izašli ste kao heroj iz toga, kako ste sebe i svoje bližnje bodrili u tim momentima?
Dragana Bačanek: Meni se nekako spontano, posle zastrašujuće dijagnoze, javio entuzijazam i vera da se „promenom misli“ mogu pobediti strahovi kao i činjenica da je čovek sposoban da upravlja svojom sudbinom. Bodrila sam i sebe i druge tom dubokom spoznajom da ako sam sebe dovela na mesto „ bolesti“ sebe mogu odvesti i na neko mnogo bolje mesto.
Mnogi ljudi pričaju kako žele da budu srećni, a ništa ne preduzimaju po tom pitanj, već se neprestano žale na sve i svašta. Kako mogu da “okrenu” ploču?
Dragana Bačanek: Nema okretanja ploče da vas nešto „debelo“ ne nažulja, dok ne dođete so situacije da ne moćete više, tako da se promena i volja da nešto zaista i „uradimo“ po pitanju sreće, javlja kada više „ ne možemo“. Onda se nađe i vremena i mogućnosti. Važno je razumeti da reči ne uče, već iskustvo.
Koje knjige su vam najviše značile na vašem putovanju do sad?
Dragana Bačanek: Autobiografija jednog jogija je moja omiljena knjiga. To je inače bila i omiljena knjiga Stiva Džobsa i knjiga koju je dobio svako ko je došao na nejgovu sahranu, prema njegovoj želji, jer je smatrao da je to jedina knjiga koja vam je potrebna za život.
Čitate li nešto trenutno?
Dragana Bačanek: Kad spremam predavanje na određenu temu onda čitam i slušam sve što je za tu temu vezano tako da mi je glavna iteratura knjiga po kojoj je moje predavanje kao i radionica koja sledi neposredno posle toga „Kako uvek biti srećan“ Paramahansa Joganade.
Imate li svoj jutarnji ritual i koji?
Dragana Bačanek: Ujutru dok pijem dobru kafu čitam moje duhovne lekcije, zatim uradim Vežbe energizacije (služe za punjenje energijom i kao priprema za meditaciju) a onda i meditiram.
Kažete da se optimizam uči. Kako?
Dragana Bačanek: Svaki način razmišljanja je naučen i sve što sada spontano mislimo smo nekad svesno ili nesvesno vežbali. Preokretanje misli u pozitivne, u one koje nam služe, je način na koji se uči optimizam. Osvešćivanje je tu takođe važno, uvideti koje to „negativnosti“ nosimo u sebi čini da se zapravo tih negativnosti i oslobodimo. Dobro, vedro, nasmejano društvo snažne volje utiče na nas tako da je i to jedan važan faktor ako želimo da iz ukorenjenog pesimiste pređemo u optimistu ili samo da jačamo optimizam.
Često govorite da svaki dan može da bude “radionica” ako to poželimo, recite mi nešto više o tome?
Dragana Bačanek: Svaki dan i treba da bude radionica, jer se jedino tako napreduje i povećava stepen unutrašnje sreće. Od onog trenutka kada ustanemo do spavanja imamo bezbroj prilika da osvestimo svoje misli, emocije, modele ponašanja i shodno tome okrenemo se u pravcu onoga ko želimo postati. Svaki dan je nova prilika da postanemo bolji i kvalitetniji ljudi, a to je po meni cilj ovog putovanja zvanog život.
Kako razvijamo snagu uma?
Dragana Bačanek: Jačanem koncentracije, snage volje kao i jačanjem optimizma. Kretanje tj fizička aktivnost ima značajnu ulogu u razvoju vedrine ali i snage uma.
Koliko je važno da budemo dobri prema sebi? Kako da naprave taj korak oni kojima je izuzetno izazovno da prihvate da je ljubav prema sebi osnova svih ostalih ljubavi?
Dragana Bačanek: Potrebno je naći pravu meru između nežnog i podržavajućeg odnosa prema sebi i neke discipline i zahtevnosti. To nije uvek lako ali osvešćivanjem i produbljivanjem odnosa sa sobom se vremenom postiže taj balans. Ne mislim da je osnova svih ljubavi ljubav prema sebi, mislim da je Ljubav ta koja je osnov a onda ćemo je imati za sve pa i za nas. Suština je u zdravim uverenjima a jedno od osnovnih i najvažnih je „Ja vredim samo zato što postojim Ja zaslužujem da budem srećna. Možda bi najvažniji savet kada je odnos prema sebi u pitanju bio: Tretirajte sebe kao nekog važnog gosta koji vam je došao u posetu.
Šta je ljubav?
Dragana Bačanek: Ljubav je za mene duboki osećaj zahvalnosti, kao i povezanosti sa drugim ljudima. Ljubav su za mene trenuci duboke povezanosti sa nečijom srećom ili razumevanjem patnje drugog ljudskog bića, ljubav je kada prihvatam i razumem sebe i druge da su jedino što mogu biti. Ljubav je kada pogledam u zalazak sunca, neki lepi pejsaž, udahnem duboko i osetim radost.
foto: Goran Zdravković
