Piše: Aleksandra Saša Simović

Foto Masterclass: Ivana Stevanović (Lady Mrva)

Iako ima tek 24. godine, jedan od najtraženijih modnih fotografa je na ovim prostorima. Do sad je proputovao gotovo čitav svet, svojim video snimcima svakodnevno inspiriše mnogobrojne pratioce na društvenim mrežama i hrabro poručuje: SVE MOŽE. Nasmejan, dobronameran, lepo vaspitan, sjajan je primer da je ostati sa obe noge na zemlji i kad doživiš veliki uspeh itekako moguće. Dušan Petrović svojim odgovorima nateraće vas da odmah krenete u akciju i više ne čekate na ostvarenje vaših najluđih snova. 

Kad se rodila ljubav prema fotografiji?

 Dušan Petrović: Često mi ljudi postavljaju to pitanje i pravo da ti kažem ja ne mogu da dam tačan odgovor. Nekako je sve spontano krenulo sa 11-12 godina, kada sam iz čista mira zatražio roditeljima digitalni foto aparat.

Jednom prilikom si rekao da si prateći Andreju Damjanovića dobio motivaciju da i ti možeš da ostvariš svoje snove. Ispostavilo se da ste iz istog grada i da ste išli u istu srednju školu. Kako si bodrio sebe da ne odustaneš na pola puta.

 Dušan Petrović: Smatram da je vera u sebe, stvarno nešto najbitnije. U najtežim momentima, a bilo ih je dosta, nikad nisam gubio veru, uvek sam imao jasan cilj, i nekako sam grabio svom snagom prema njemu!

 Imaš 24 godine i trenutno si jedan od najangažovanijih fotografa na ovim prostorima. Koje su tvoje želje-ciljevi koje još nisi ostvario?

Dušan Petrović: Uhh, ima ih mnogo! Možda je već postalo kliše, ali stvarno mi je najbitnije zdravlje i sreća mene, moje porodice i prijatelja, a sve ovo ostalo verujem, tj znam da ćemo ostvariti. Imam  puno projekata na kojim radim trenutno, i evo jedan sa kojim ste svi upoznati jeste brend koji  mogu premijerno kod tebe da otkrijem da se zove POZITIF, i to je ono na čemu trenutno svom snagom i emocijom radim.

Imala sam priliku da upoznam tvoju mamu, odatle potiču sve tvoje vrline i nekako sam sve sigurnija da zaista sve potiče od porodice i vaspitanja. Koji je najvredniji savet koji ti je mama dala, a kog se uvek setiš?

Dušan Petrović: Ona je jedina, ali jedina osoba koja mi je uvek davala podršku! I kada su mi se svi smejali, ubeđivali me da to što radim nije dobro, jedina je ona bila ta koja mi je davala najveći vetar u leđa! Naučila me je da budem pre svega dobar čovek, dobar prijatelj, pa sutra čak i dobar muž i otac. Smatram stvarno da sve potiče iz kuće, a ja sam hvala Bogu, tu uvek imao najveću podršku i ljubav.

Uvek se rado vraćaš u svoj grad Kragujevac, kako tvoji drugari iz detinjstva reguju na tvoja postignuća?

Dušan Petrović: Što smo stariji, to smo sve bliži, i sve se više podržavamo. Jako mi je bitan kontakt sa njima jer su to ljudi sa kojima sam odrastao, koji su me voleli i kada nisam imao ništa, kad sam bio samo Dušan, drugar iz kraja i ja to jako cenim. Da mi nema njih ne znam kako bi moj zivot izgledao.

Raduješ se tuđem uspehu i po meni je to tvoja velika pobeda. Da li misliš da su ljudi u Srbiji spremni da podrže ili teško opraštaju uspeh. Ili ljudi generalno?

Dušan Petrović:  Ne! Na žalost živimo u tako nekom pogrešnom vremenu, gde su fini, obrazovani i pošteni ljudi budale, ludaci, gde se cene pogrešne vrednosti, ali smatram da ako udružimo snage, i počnemo prvo sebe da menjamo, možemo napraviti velike promene zajedno! Na kraju krajeva, to je ono što ja radim, i to pokazujem svim osobama koje me prate.

Podrška je jako važna, nedavno si održao Masterclass koji je zaista bio fenomenalan. Podržalo te je puno blogera. Zašto se ljudi plaše da pruže podršku?

Dušan Petrović: Ne mogu ljudima da dokažem da na ovom svetu ima mesta za svakoga! I ako si ti dovoljno kvalitetan u tome sto radiš, tebi ni Pera, ni Žika ni Mika, ne mogu nista! Rad, rad i rad na sebi, kako poslovno, fizički, tako i psihički. Kao sto moraš da treniraš misiće na telu, tako čitanjem i obrazovanjem treba da treniraš mozak. Prosto je.

Koja je tvoja omiljena knjiga?

 Dušan Petrović: Mislim da i vrapci na grani znaju, knjiga koja je meni promenila dosta toga u životu je knjiga “Uspeh što da ne” od Džek Kenfilda. To je ono što je stalno uz mene, i kada god imam neki problem i nedoumicu, otvorim je, nađem šta mi treba, i odmah se osećam mnogo bolje. Moram da priznam da u poslednje vreme sve više kupujem knjige na engleskom ne bi li usavrsio jezik što bolje, i trenutno čitam je “9 THIING SUCCESSFUL PEOPLE DO DIFFERENTLY” od Heidi Grant.

Koliko ti je saradnja sa Tamarom Kalinić promenila život?

Dušan Petrović: Jako. Stvarno smatram da smo se nas dvoje našli, i da dopunjujemo jedno drugo dosta. Saradnja sa njom je fenomenalna, proputovali smo ceo svet zajedno, i stvarno uživam u tome.

Šta je najvrednije što si do sad naučio od nje?

Dušan Petrović: Ono što definitivno volim kod nje mnogo, je to što je veoma vredna i radna, i nekako pored nje ne možeš da sediš i ne radiš ništa, jednostavno grize te savest.

I ti si nedavno napomenuo da si čuo da je to važno? Da li misliš da je uspeh zaista sačinjen iz svakodnevnih malih pobeda?

Dušan Petrović:  Da! Znam po sebi! Kad se probudim ujutru i ne stignem da namestim krevet, sredim stan, operem suđe, ceo dan mi je naopak.  Jurim, žurim i na million sam strana, onda se vratim u stan, i kada vidim da je sve  tako neuredno, nije mi do života. Šta god uradili, pa da je i najsitinja star, osećaćete se fenomenalno.

Rekao si da pratiš intervjue uspešnih ljudi. Zbog čega?

Dušan Petrović: Insipirišu me. Jako. Gledam njihove pokrete tela, stav, držanje, govor, sve se može pročitati iz toga.

Nikad nije kasno za ostvarenje snova. Godine su samo broj. Šta bi poručio ljudima koji sanjaju snove a boje se da načine prvi korak?

Dušan Petrović:  Ono čega se najviše plašim je, to da, za 50-60. godina ne kažem sebi: E Dušane, šta bi bilo da si tada to i to uradio?
Nemojte to sebi dozvoliti.

Što se tiče prvog koraka, sve je u glavi. Ako ga još uvek niste napravili, znači da ne smete.

SVE MOŽE brend je koji će uskoro ugledati svetlost dana, Možeš li mi reći nešto više o tome?

Dušan Petrović: Kao što sam već gore pomenuo, to je nešto na čemu aktivno radim već par meseci. Dugo sam razmišljao o imenu brenda i odlučio sam da se zove POZITIF, što u prevodu znači, POZITIVA.  Uskoro kreće sve i jako se radujem tome.

 

Kako je nastalo to SVE MOŽE?

Dušan Petrović:  Kao neko ko ne izlazi iz dukseva i trenerki, hteo sam da uradim nešto što ću imati samo ja. Kad sam prvu sliku na instagram okačio u mom duksu, krenula je lavina poruka.Ljudi su bili oduševljeni i pitali su me kako mogu i oni da  imaju baš taj duks. Dugo mi je trebalo da presečem u glavi i  upustim se u tu pustolovinu, ali evo sad, 6 meseci kasnije, sve je spremno da ugleda svetlost dana.

Koja ti je najomiljenija destinacija na kojoj si do sad bio?

Dušan Petrović: Los Anđeles definitivno!

Šta bi poručio ljudima koji trpe cyber nasilje?

Dušan Petrović: To je izuzetno teška tema o kojoj stvarno ne mogu napisati nešto u dve rečenice. Ono što mogu da kažem jeste da niko ne treba da trpi i da treba prijaviti čim primeti bilo koju vrstu nasilja.

Rekao si nedavno da si se jedno vreme distancirao od svega kako bi sebe sačuvao. Koliko je važno da osvestimo prioritete ida nikad ne dozvolimo da uspeh bude važniji od našeg opšteg dobra?

Dušan Petrović: To je najvažnije. U ovo ludo vreme gde je sve postalo digitalno, brzo i gde nešto što ti se ne sviđa možeš samo da swipe up-uješ  na desno, shvatio sam i sebe sam naterao da, čim se ne osećam dobro, batalim sve.  Kao što sam pomenuo gore, sednem u auto i pravac Kragujevac. Tvoje mentalno zdravlje je važnije i od testa u školi, intervjua, poslovnog ručka, sastanka, treninga ili bilo čega drugog. Brini o sebi.

Koliko je važno biti autentičan?

 Dušan Petrović:  Opet tema o kojoj mogu sastav da napišem.

Gledam po sebi, kad sam postao iskren, počeo da snimam sebe stvarno kakav jesam, i da prenosim ono što zaista osećam i mislim, tad su krenuli uspesi. Budi ono što jesi. Budi drugačiji. Istih budala ima na tone. Budi autentična budala. (smeh)

Na koji način bodriš sebe kad naiđu izazovni momenti?

Dušan Petrović: Kad poletim, poludim ili se zanesem, lupim sebi „šamar“, sednem u auto i odem za Kragujevac. To je ono što me oduvek vadi i spašava, DOM!

Šta je sreća?

Dušan Petrović: Sedim pre neki dan, kući u Kragujevcu, koju sam svojim trudom i radom uspeo da renoviram i sredim po svom ukusu. Sedim sa porodicom, ide neka muzika na tv-u, jelka okićena, psi trče po kući. Eto, to je za mene sreća.

Šta je ljubav?

Dušan Petrović: Pokretač svega. Ljubav porodice, kućnog ljubimca ili emotivnog partnera, jednostavno pokretač svega.

Šta želiš sebi u 2019. ?

Dušan Petrović:  Pa kad smo već kod te teme ljubavi, evo otvoren sam za emotivnu vezu, pa što da ne, neka fina i normalna devojka u 2019.-toj.

Šta bi poručio čitaocima?

Dušan Petrović:  Da SVE MOŽE! Ali STVARNO!