Frida Kalo osvojila je srca svih koji su čuli za slavnu umetnicu. Više od 30 najboljih dela Meksičke umetnice Fride KALO biće izloženo do 4.novembra u Mađarskoj nacionalnoj galeriji.Među izloženim delima nalaze se i najraniji portreti Fride Kalo, ali i prva slika koju je prodala na svojoj samostalnoj izložbi davne 1938 godine. Iako je joj je u ranom dobu rečeno da boluje od cerebralne paralize što je ostavilo trajne posledice na njenu nogu koja je bila trajno deformisana i kraća. Iako je u postelji provela devet meseci i trpela nesnosne bolove,  to je nije sprečilo da živi radosno i srećno tokom detinjstva. Nije se stidela svoje kraće noge iako je neretko bila žrtva podsmeha svojih vršnjaka. Bila je prkosna i ponosna i svoj nedostatak pretvorila je u prednost. Najveću podršku dobijala je od oca koji joj je govorioda je sjajna i posebna, hrabra i pametnija od druge dece. Život joj se potpuno promenio kad je doživela nesreću u 16. godini, u sudaru tramvaja i autobusa. U toj nesreći kičma joj je potpuno uništena. Sa njom je bio i Alesandro, Fridina prva ljubav, koji je zadobio samo lakše povrede. Nakon nesreće dugo je ležala u bolnici i to je Aleksandra udaljilo od nje. Imala je 32 operacije. Tokom bolnog perioda njen život promenio se iz korena, iako je jedan deo nje umro, rodila se potpuno nova Frida, slikarka čija dela će dati jedan poseban naboj umetnosti  na globalnom nivou. Roditelji su joj doneli bojicu i platna kako bi prekratila bolničke dane. Buntovnica velikog srca, stvarala je najemotivnija dela još dok je ležala u bolničkoj postelji. Na platno je četkicom prenosila sve što je proživljavala, na javi, ali i duboko u svojoj duši. U početku je slikala sebe, jer govorila je „Slikam sebe zato što provodim puno vremena sama i zato što sam motiv koji najbolje poznajem“. U bolnici u tim momentima nije bilo druge inspiracije.

Na samom početku putovanja ovom izložbom susrećete se sa remek delom ove sjajne umetnice, slikom „Broken Column“ na kojoj je naslikala svoju ličnu patnju koja je pratila čitavog života.

Kako se budete kretali prostorijama nacionalne galerije u kojima je i smeštena ova jedinstvena izložba imaćete utisak da proživljavate emocije koje je doživela i sama umetnica. Utkavši sreću i bol, radost i patnju, ljubav i razočarenje u svoja dela, besmrtna Frida učinila je da njene emocije i događaji žive i nakon njene smrti.

Frida Kalo rado je slikala portrete, a najveći deo slika koje je naslikala zapravo čine auto-portreti, čak 55. Pored dela na samoj izložbi se može videti i veliki broj fotografija ispunjenih autobiografskim pečatom i motivima. Slikala je na platnu i porodicu i prijatelje, ali i kućne ljubimce kojima je bila okružena. Većina Fridinih radova upravo je inspirirana i meksičkom i indijanskom kulturom, koji se ponekad karakterišu i kao naiva koja odiše folklorom ovih naroda.

Frida Kalo  bila je i prva slikarka koja je u potpunosti predstavila žensko telo bez odeće. U svoja dela utkala je emocije koje jedna žena može da doživi. Nakon teške nesreće Frida se suočila sa surovom realnošću i činjenicom da neće moći da ima dece. Pobačaji ali i abortus ostavili su trajne posledice na srce i dušu jedinstvene Fride.

Ljubav svog života, slikara i muralistu Dijega Rivieru upoznala je sa samo 21. godinu, a par godina nakon toga postala je i njegova treća žena. Bio joj je mentor i velika podrška, fasciniran njenim delima ohrabrio je da prodaje dela i ima samostalne izložbe. Zvali su ih slon i golubica jer je Dijego bio krupniji od Fride. Kasnije je taj nadimak zamenjen sa lepotica i zver, zbog turbulentnosti njihove veze.  Slomilo je saznanje da je prevario sa njenom mlađom sestrom Kristinom, ali mu se i uprkos tome vratila. Iako je ova veza za nju bila veoma emotivno i duševno bolna, smatra se da je bila veoma inspirativna kad je njena umetnost u pitanju, i da su upravo zahvaljujući njoj nastala najbolja autobiografska dela Fride Kalo. Kako nije mogla da izdrži emotivnu bol, otvarala je žive rane od operacija kako bi emotivnu, prenela na fizičku patnju. Smatra se da je slavna umetnica upravo zbog toga i rekla   da je u životu doživela dve nesreće, saobraćajnu i Dijega.

Pored ljubavi koju je gajila prema Dijegu, pričalo se da je preko deset godina bila u ljubavnoj vezi sa Mađarskim fotografom  Nikolasom Marejom.

Na samoj izložbi nalazi se i slika koju je genijalna umetnica prvu prodala na samostalnoj izložbi u Njujorku 1938. godine.

Njena osećanja najbolje su iskazana kako na slikama tako i na stranicama dnevnika koji je Frida redovno pisala. Deo izložbe upravo su i zidovi koji su ukrašeni stranicama iz Fridinih dnevnika posvećenih životu, ali i bolu izazvanim Dijegovom izdajom.

 

 

 

Emotivnu bol lečila je slikanjem, pa tako na jednoj od fotografija vidimo Fridu kako leži u bolnici i pomoću ogledala islikava gipsani korset. Frizura, namazani nokti bili su njen zaštitni znak čak i u bolničkoj postelji. Tokom tri godine nosila je ukupno 28 korseta od gipsa, kože i metala. Koliko je bila zapravo jaka govori i činjenica da je slikala upravo na kavezima koji su njeno telo držali čvrsto.

Fridi Kalo amputirana je noga do kolena usred gangrene. Slikarka postaje depresivna toliko da je nekoliko puta planirala samoubistvo. Uprkos tome rekla je Šta će mi noge, kad imam krila da letim. 

Na otvaranje svoje izložbe u Meksiku dovezli su je bolničkim kolima u pratnji motociklista. Uneli su je na nosilima i smestili na krevet na sred galerije.Zabavljala se, veselila i slavila život sa gostima.

Najdraži nakit bile su joj minđuše koje je dobila od Pikasa u obliku dve ruke, a napravljene od kornjačinog oklopa. Nije verovala da je i koliko je zapravo slavna ni kad je muzej Luvr želeo da otkupi jedan od njenih autoportreta.

Nekoliko dana pre smrti, učestvovala je u protestima po najvećoj kiši sa Dijegom, iako su joj lekari strogo prepisali mirovanje zbog upale pluća. Poslednja rečenica koju je zapisala u svoj dnevnik pre odlaska sa ovog sveta glasila je:“ Nadam se da je odlazak radostan i da se nikad više neću vratiti.“

Plava kuća u kojoj je Frida provela svoje detinjstvo ali i veći deo života, pretvorena je u muzej po želji Dijega Riviere koji je dan njene smrti proglasio najtužnijim.

 

Frida Kalo utiče na živote mnogih snažno čak i nakon smrti. Postala je ikona ženskog otpora.  Njena dela se prodaju za basnoslovne cifre, a 1980. pojavio se i pravac neomeksicizam koji se oslanja na Fridinu umetnost.

U muzeju u Budimpešti može se videti i deo sa slikama tetovaže Fride Kalo na telima ljudi. Inspiracija i snaga mnogima, znala je jedno i možda najvažnije, da je smisao života, zapravo održavanje života samog.

 

Savet: Ako odlučite da odete u Budimpeštu i posetite ovu jedinstvenu izložbu koja traje do 4.novembra, kupite karte unapred, online, i to za termin od 10 ujutru kad su gužve najmanje. www.jegymester.hu.