Dragi Novače, izvini.
Izvini što u tvojoj zemlji postoje ljudi koji mogu da ti zamere jedan poraz.
Izvini što u tvojoj Srbiji kojom se toliko ponosiš postoje ljudi koji ispod mog statusa na društvenim mrežama , kad se radujem tvojim uspesima, mogu da napišu DOSTA VIŠE SA TIM NOVAKOM.
Noćas nisam gledala meč, ne zato što te ne podržavam i imam nešto preče, nego zbog toga što mi svaki put pritisak bude toliko visok da imam utisak da će merač da pukne, što svaki put navijam kao da sam i ja na terenu i što nakon svakog tvog meča ne mogu da se saberem par sati.
Jutros me je probudila vest o tvojim suzama i rečima izvinjenja naciji. Nemaš ti za šta da se izvinjavaš , ti si toliko radosti svom narodu doneo da ne bi bilo strašno da nikad više ne pobediš.
Koga može da razočara čovek takvog srca i naravi? Samo one koji srca nemaju. Ljubav koju ulažeš u sport i prezentovanje svoje zemlje i naroda ne mogu opisati rečima. To ne poseduje svako. Mnogi moji prijatelji iz inostranstva kažu da su našu zemlju zavoleli upravo zbog tebe. Nekad su nas znali po Miloševiću, bombardovanju, ratu i kako oni kažu “ratnim zločincima” , danas si ti prva asocijacija za Srbiju.
Hvala ti što brineš o našoj deci, hvala ti što ne zaboravljaš ko si i odakle si . Hvala za sve suze radosnice koje smo prolili proslavljajući tvoje uspehe. Hvala što si me naučio da i posle poraza možemo ustati i biti bolji ,jači i sigurniji u sebe. Najviše ti hvala što ću jednog dana svojoj deci i unučićima umesto bajki i basni,pričati priču o Novaku velikog srca i na terenu i van njega.
I izvini u moje ime, stidim se što postoji bilo ko od naših ko može bilo šta da ti zameri i sladi se tvojim porazom.