Nakon završene profesionalne košarkaške karijere, osnovala je Urban Fitness koncept kako bi motivisala i druge ljude da vežbaju i aktivno se bave sportom. Uz to, u terenskim trkama ponovo je pronašla pasiju za takmičenjem i prevazilaženjem sopstvenih granica. Postala je aktivni učesnik Reebok Spartanskih trka i samim tim jedina žena sa Balkana koja je osvojila Trifekte i istrčala Ultra Beast.

Ona je žena  koja na terenu može da uradi stvari koje malo koji muškarac može, pa za nju često drugi sportisti kažu da je ne treba izazivati „jer ona će vam lako pokazati šta sve može“. Nedavno se vratila sa medaljom koju je osvojila za Srbiju u Slovačkoj nakon 9 sati trčanja i pozivnicom da učestvuje u elitnom takmičenju „Evropsko prvenstvo Reebok Spartan Race 2017“, koje će se održati u Kneževini Andori 16. septembra.

Nasmejana i puna pozitivne energije, Jasmina Aleksandrov podelila je sa nama tajnu srećnog života.

Za sebe kažete da ste Spartanka, a da je Spartan Race hrana za vašu dušu? 

Jasmina Aleksandrov: Ovo je već treća godina kako se takmičim u jednoj od najtežih terenskih trka na svetu – Spartan Race. Naučila sam da se spremam za neočekivano, da budem spremna na sve što može da me snađe i da adekvatno odreagujem na situaciju u kojoj se zateknem. Jedino što sigurno znam je da nema odustajanja, nema samosažaljevanja i nema demoralisanja. Telo prati šta um kaže, a ja znam da mogu. Poučena prošlogodišnjim iskustvom sa Ultra Beast trke, u kojoj sam otkrila neke svoje fizičke nedostatke, svesno sam radila celu zimu i proleće na poboljašnju performansi mog tela. U toku nešto više od 9 sati trčanja obuzimala su me razna osećanja i preispitivanja zašto to radim. Ipak, na kraju niko ne može da mi oduzme taj osećaj uspeha kada kažem sebi – JA MOGU i USPELA SAM! Na kraju trke bila sam opijena endorfinom i srećna jer sam pobedila sebe, savladala teren i izbegla krize. Sve to i moj tim koji me je čekao na cilju su mi bili dovoljna nagrada, a saznanje da sam osvojila drugo mesto (u individualnoj open kategoriji) je zaista veliki podstrek za neka dalja takmičenja.

Koliko je izazovna Spartan Race trka? 

Jasmina Aleksandrov: Prepreke su bile pozicionirane tako da ih je bilo teško prelaziti, a ledeno hladna voda i vetar koji nas je sve vreme šibao učinili su svoje. Najteže su mi bile uzbrdice, jer kada po deseti put moraš uzbrdo pa nizbrdo, kroz šljunak, šumu, rastresite terene ili pesak, sve te to demorališe. Telo trpi sve, ali mentalno proživljavaš pakao. Bilo je toliko različitih terena po kojima smo se peli i sa kojih smo silazili, da bukvalno nisam znala šta mi je gore. Već na 30-om kilometru sam počela da osećam grčenje u kvadricepsima. Ultimativni test je bio na poslednjem velikom usponu na kraju zičare, nakon izlaska iz šume kada sam videla da još nije kraj. Jednostavno sam spustila glavu, stisla zube, viknula na sebe, nastavila ka gore i pala. Noga mi se „zaključala“, koleno izletelo, i usledio je nepodnošljiv bol. Grč, spazam, ne znam ni sama – sve. Mahinalno sam se okretala da vidim gde sam stala, da li sam upala u rupu i šta se desilo. Ležala sam u bolu i udarala nogu da je osposobim. Na svu sreću, momci iz Gorske službe su pritrčali i počeli smo da guramo kamenom medijalnu glavu koja se toliko zgrčila da je sve ligamenete povukla. Grč je popustio. Koje olakšanje. I onda pomisliš – šta sad? Ništa, 10-ak minuta konsolidacije i uživanja u pejzažima sa najviših vrhova, malo priče sa samom sobom i nastaviš da trčiš. Međutim, poslednju veliku nizbrdicu sam trčala, tj hodala unazad kako ne bih „punila“ prednje lože – opisuje Jasmina još jedno u nizu spartansko iskustvo.

Kako izgleda i koliko traje sistem priprema za takve trke?

Jasmina Aleksandrov: Gotovo je nemoguće savršeno se spremiti za ovakve poduhvate i za samu terensku trku. Zašto ovo kažem? Ima jako puno spoljnjih faktora koji mogu da utiču na sam tok trke i na rezultat. Uslovi su uvek surovi, to je „zaštitni znak“ terenskih trka sa preprekama. Sama trka nikada nije u uglađenom delu grada nego uglavnom u najvećoj zabiti. Jako je bitno spremiti se mentalno za iscrpljujući teren i biti maksimalno koncentrisan tokom cele staze. Naravno vežna je i fizička priprema kako bi naše telo moglo da isprati i ublaži sve neprilike tokom više sati trčanja koje uključuje mnogo kočenja, uzbrdica, klizanja, proklizavanja, vode, blata i peska.Teren je uvek surov, trči se kroz potoke, preko strmih predela, kroz mulj i blato, a i plivanje na svega desetak stepeni takođe nije isključeno. Prepreke su uvek prljave i dodatno otežane za prelazak. Ako uz sve touzmemo u obzir i ekstremne vremenske uslove možemo da zaključimo da sve ovo uopšte nije naivno. Naravno proces priprema, iskustvo i psihofizička priprema su ključ svega, ali u ovakve trke ulazim i potpuno svesna da dosta stvari može da krene naopako. Uvek sam spremna na neočekivano i spremam telo da može da podnese sve što može da ga sačeka na kilometarskim stazama.

Da li svako može da učestvuje ako se odluči na to?

Jasmina Aleksandrov: Da, svako može da učestvuje. Da li želi da se posveti, to je bolje pitanje…

 Da li je potreban poseban režim ishrane u toku priprema?

Jasmina Aleksandrov: S obzirom da sam vegan i ne jedem ništa životinjskog porekla, kao ni visoko procesovanu hranu (junk food), dosta vodim računa o svojoj ishrani i za vreme trenažnog procesa, ali i u periodima kada se ne spremam za trke. Tokom trka izgubim više kilograma zbog jakog fizičkog napora, pa se trudim da nahranim i pripremim svoje telo najbolje što mogu.

 Kakva oprema je najbolje rešenje za takve izazove?

Jasmina Aleksandrov: Kvalitetna i namenskaoprema nije neophodna,ali je definitvno plus. Najbitnije je imati dobre patike. Već par godina unazad ja trčim u Reebok Terrain modelu patika, jer su bukvalno napravljene za moj „Sport“ – terensko trčanje kroz surove predele sa preprekama. Posle modela All Terrain 2.0 sada imam All Terrain OR. Odlična patika za sve offroad trkače i one koji žele da to postanu. Izdržava lako i ultramaratonske dužine.

 

Više ne trčite uvek sami, već na nekim trkama učestvujete sa Urban Fitness timom. Da li je bilo teško motivisati i druge da ti se priključe?

Jasmina Aleksandrov: U 2016.  sam rešila da moram da povedem i svoj tim na Spartanske trke. Reebok nam je omogućio kotizacije, a ja sam želela da opravdam poverenje i napravim dobar tim i dobru ekipu za ove poduhvate. Iako smo svi različite fizičke spreme i generalno različitih prioriteta, bilo mi je bitno da smo svi jednako spremni da izdržimo udare Spartanske trke. Profil ljudi koje sam zainteresovala za ove trke nisu ultra sportisti, nego oni koji žele da pobede svoje „slabosti“ i da dokažu sebi da oni ovo mogu. Vremenom sam ih ubedila i dokazala im da oni to zaista mogu, i šta više –žele.

Šta je glavni motiv da se neko odluči za sve ove trke?

Jasmina Aleksandrov: Dokazati sebi da možeš.