Zdrave granice su neophodne ako želimo da budemo zdravi kako fizički i mentalno, tako emotivno i duhovno. Osobe koje nemaju jasne i dobro postavljene granice imaju problem ne samo sa zdravljem već i sa kolegama, prijateljima i najbližim članovima porodice. Važno je da znate kako da zaštite sopstvenu energiju. 

Granice predstavljaju prostor (mentalni, emotivni, fizički i duhovni) koji nam je potreban između nas i neke druge osobe. To je ono mesto gde se završavamo mi, a počinje neko drugi.

Da bi zaštitili svoju energiju potrebno nam je da znamo da uopšte postoje granice, da dajemo sebi dozvolu da postavljamo jasne i zdrave granice u odnosima sa drugim ljudima kao i da jasno komuniciramo svoje želje i potrebe.

Mentalne granice

Mentalne granice predstavjaju vaše pravo da imate svoje mišljenje i da nikome ne morate da objašnjavate svoj stav vezan za bilo šta. Jednostavno dozvoljavate sebi da vaše mišljenje nije važnije od bilo čijeg drugog mišljenja bez obzira koliko vam je ta druga osoba važna.

Često ljudi žele da nam nametnu svoj stav, svoje vrednosti i prioritete i zato je važno znati da imamo pravo na jasnu mentalnu granicu tj. na svoje mišljenje bez obzira o kome se radi iz našeg okruženja – roditelj, dete, prijatelj, partner.

Emotivne granice

Emotivna zaštita energije znači dozvoliti sebi da imamo pravo na svoja osećanja bez obzira kako se ljudi oko nas osećaju. Imamo prava da zadržimo svoje dobro raspoloženje čak i kada su naši najbliži neraspoloeni, tužni, ljuti ili besni.

Takođe to znači da znamo da nismo odgovorni za to kako se neko drugi oseća kao i da jesmo odgovorni za sopstvena osećanja (ovo je naročito važno za empate).

Štititi svoj emotivni prostor i pravo na ne mešanje sa tuđim emocijama ima svako od nas i to je potrebno osvestiti.

Emocije su zarazne i dokazano je da osoba sa neprijatnim emocijama vrlo lako oboji „svojim bojama“ druge ljude u prostoriji i zato možemo izabrati i da promenimo prostoriju i zaštitimo svoju energiju.

Fizičke granice

Zaštita fizičke energije podrazumeva da štitimo ono što posedujemo – telo, garderobu, prostor, kola itd. Jasno znati šta želimo da delimo je samo početak kreiranja jasnih granica, a posle je potrebno i jasno komunicirati sa okolinom svoje zahteve.

Najvažnije je možda znati da imamo pravo na svoja pravila koliko god ona drugima izgledala čudno.

Ne volim da se grlim, da mi neko bude preblizu ili da me dodiruje, ne dozvoljavam da bilo ko nosi moju garderobu pa bila to i moja sestra ili ne želim da neko spava u mom krevetu. (Lično ja volim da se grlim i nekada osetim da nekome prelazim granicu :))

Možda će nekome vaši zahtevi izgledati sebično ali vi na to imate pravo.

Vi odlučujete koliko daleko želite da zadržite druge od sebe i koliko želite da zadržite za sebe i drugi to treba da poštuju.

Duhovne granice

Duhovne granice znače zadržavanje prava na svoja verovanja i svoj sopstveni odnos sa univerzumom, bogom ili kako god nazivate višu realnost –  koliko god to drugima izgledalo dobro ili loše.

Ne moramo pripadati većini, možemo biti i potpuno sami u onome u šta verujemo ili ne verujemo i niko nema prava da nam se u to meša.

Duhovna istina je drugačija za svakoga od nas i to je potpuno u redu.

Štiteći sebe, pomažemo drugima

Jasne granice ne služe samo da nas zaštite već i da drugima jasno kažemo ko smo i šta želimo. Postavljanjem granica šaljemo jasnu poruku o sebi i to daje drugima priliku da nas upoznaju.

Ova priča je dvosmerna pa stoga obratite pažnju da vi nekome ne narušavate granice.

Da li sebi dozvoljavate više nego što je nekome prijatno ili što želi da mu se uplivava u način razmišljanja, osećanja, njegove stvari i duhovne vrednosti.

Evo nekoliko pitanja koja mogu da vam pomognu da vidite da li su vaše granice jasne.

Stavljate li potrebe drugih ispred svojih?

Da li su vam važnije tuđe emocije od vaših?

Da li mislite da je mišljenje nekog drugog važnije od vašeg?

Da li vam je lako da u odnosima sa drugima izgovarate „Ne“?

Da i automastski izgovarate „DA“?

Da li imate jasne granice dokle dozvoljavate drugim ljudima da uplivavaju u vaše misli, emocije i uopšte vaš život?

Piše: Dragana Bačanek