Ljiljana Stanišić:Mediji sve više teže da se objavi istina ispred senzacije

Ona je jedna od najboljih na medijskoj sceni, neretko je korak ispred svih. Piše o onome o čemu drugi ne smeju. Ne dopada se svima, a mnogi je se i plaše. Za sebe kaže da je pravična i da je iskrena. Mnogim mladim novinarima je uzor i rado sa njima deli tajne zanata. Od skoro je gledamo i na Tv ekranima, a sa mnom je , nedavno , Ljiljana Stanišić razgovarala iskreno i bez zadrške.

Šta vas je inspirisalo da se bavite novinarstvom ?

Ljiljana Stanišić: Novinarski tekstovi koje sam kao tinejdžerka čitala, a koji su bili napisani orginalno sa odličnim savetima, istraživačkim pričama, kao i bazama podataka predočene nama čitaocima i novinarskim tehnikama koje tada nisam znala, ali jesam prepoznala, pa me je to inspirisalo da prihvatim izazov i počnem da se bavim istraživackim novinarstvom. Tada sam, odjednom, mogu da kažem iz čiste dosade , dokolice počela da po ceo dan čitam sve čega sam se dokopala: dnevne štampe, magazina, knjige. Shvatila sam da ne treba da gubim vreme na druge profesije, već da je najbolje da ispečem zanat novinara. Mnogo sam “sunjala” i eto ekskluzive koje sam uradila, a ne znam im broj, su ostale negde zapisane, sačuvane u arhivi. Znam da nisam sve ove godine uzalud gubila i da se trud i rad isplatio.

Kakvo je novinarstvo danas u odnosu na pre 10 godina, kada si ti počela svoju karijeru.

Ljiljana Stanišić:Polako se vraćamo na stari kolosek, a to je da mediji sve više teže da se objavi istina ispred senzacije. To je lepo, a ono manje lepo je to da je ovaj posao poslednjih godina postao veoma opasan. Staviti glavu na panj zarad pisanja istine i javnog raskinkavanja zla je postao herojski čin. Licno znam šta to znači, a kako si navela tek sam deset godina u poslu. Medjutim, u danasnje vreme ako preživiš -pobedio si. Ako ne preživiš – pao si za slobodu iliti istinu koju si pokazao čitaocima. Da ne bude da samo mracim, u ovom poslu i te kako može i da se uživa. Ne može svako, ali odabrani mogu. Nekad mi je drago što sam u čoporu sa vukovima, pa štitimo jedni druge.

Šta biste porućili Ljiljani koja je na početku karijere?

Ljiljana Stanišić: Neki od najboljih novinara koje poznajem nemaju to zvanično zvanje diplomiranog novinara, ali su njihov talenat i znanje u poređenju sa klasičnom diplomom fakulteta neprocenjivi. Na sreću, u domenu svog rada i ja spadam u tu grupu. Završila sam fakultet, ali ta obrazovna ustanova u kojoj sam se školovala i stekla znanje nema veze sa novinarstvom. Možda je za 10 u indeksu bitno da se nauče osnove intervjua i forma u kojoj se piše vest, ali kada kročite u redakciju to sve pada u vodu. Ne mislim da je formalno obrazovanje prevaziđeno, postoji mnoštvo korisnih stvari koje se uče na fakultetu, jer ova institucina nas na neki način i usmerava. Zato je jako važno završiti škole, ali to nije dovoljno da biste bili dobar novinar potkovan različitim veštinama, naročito mladima koji su na početku. Perfekcionista sam, pa uvek pucam visoko. Dakle, što više unapređujete sebe, više unapređujete i proizvod vlastitog rada. Novinar nije samo novinar. Mi smo na momente detektiv, ekonomista, pravnik, psihijatar koji sluša tuđe probleme, i sve drugo što ne možete ni da zamislite. Novinarstvo je igralište, a vi morate da ovladate razlicitim ulogama u koje vas ono stavlja. Poruka svim Ljiljanama shodno tole da rade na sebi od trenutka kada odluče u kom pravcu žele da im ide karijera. Ako se odlučite da budete domaćica (sto nimalo nije lako) budite najbolji u tome.

Pisana reč je vaš domen, ali od skoro vas gledamo i na Tv ekranima. Kako ste se odlucili na taj korak?


Ljiljana Stanišić: Nećete verovati, ali nisam ja tu ništa odlučivala, odlučili su neki mudri ljudi. I dalje mislim da su pogrešili da je moj maksimum u ovom pozivu štampa. Ali, priznajem dopao mi se rad na televiziji. Sad učim najbitnije aspekte novinarskog poziva za elektronske medije – kako da vodim intervjue kad se upali ta famozna crvena lampica, kako da ubedim sagovornika da mi se otvori, kako da posmatram okolinu u studiju, kako da usmerm istraživanje, fokusiran pricu, nađem sagovornika kada u poslednjem trenutku mi otkaže gost, kako da predocim dokumenta i druge dokaze gledaocima, razdvojim laži od istine i najvažnije da se sve to upakujem tako da bude zanimljiva forma.

Kroz vašu emisiju prošle su mnoge zvezde, koga biste voleli da ugostite, a niste još uvek?


Ljiljana Stanišić: Spisak je podugačak. Volim da vodim dijalog sa ljudima koji imaju buran, bogat život iskustvom, nije važno koja je sfera. Vrlo važna stvar je ta sto nikome ne sudim. Godinama hodam po ivici, bila sam u raznim opasnim situacijama koje nisu tipične za jednu ženu i razgovori sa ljudima koji imaju sličan i totalno suprotan život od mog je za mene veliki izazov.

Koja domaća zvezda vas je ostavila bez teksta, u pozitivnom smislu?
Ljiljana Stanišić: Ljubiša Tumbaković, nekadasnji fudbalski  selektor čovek – veličina. Mnogo toga sam naučila od intervjua sa njim. Tumba deluje kao oštar, težak, mrgud i veoma opasan čovek. I sve to jeste, ali za mene je bio izazov ugostiti bas njega. Što se tiče ženskog sveta to je definitivno Slađana Milošević. Količinu inteligencije, vokabular, znanje i vanvremensku lepotu koju poseduje ova žene je neverovatna. Sa njom bih danima mogla da radim intervju i da je samo slušam. Ima šta da se čuje, a nauci.

Došlo je do „smene generacije“ na estradnom nebu. Kakvi su ovi novi klinci koji bukvalno postanu popularni preko noci?


Ljiljana Stanišić: Jednom prilikom sam prošla pored poznate jutjuberke,( uzeću taj deo tranzicije za primer) nisam imala pojma ko je devojka. Mislila sam da je starleta. Tako se obukla. Znate, mnogo je važan taj vizuelni efekat. Ne mogu da shvatim da se na vulgaran način omladina predstavlja, a žele da postanu velika imena. Instant slava prodje brzo. Ne ponižavam ničiji rad – pa ni jutjubera, ali verujte ja takvu smenu generacija koji se izdavanju na neprimeran način nikad neću prihvatiti. Iskreno, izbegavam da instant licima dajem prostor samo kad moram. Tj.kada obradjujem gorucu temu koja ima veze sa tim.

Prepoznatljivi ste po istancanom modnom ukusu. Koji su vam omiljeni komadi i boje za predstojece proleće i leto?


Ljiljana Stanišić: Volim da spajam nespojivo. Dolaskom proleća pastel je ponovo u modi. Najbolji nacin da budete zapažene, a u isto vreme moderne je da ponesete duboke pantalone sa širokom košuljom u raznim bojama. Ne mora da bude tesno da bi bilo besno. Volim kada vidim negovanu ženu koja je obučena jednostavno, a deluje damski i u isto vreme sik. Francuski stil je meni blizak.

Kakva je za vas neustrašiva žena?


Ljiljana Stanišić:
To je uspešna i srećna dama. Iako ovakva žena zvuči kao mitsko bice, sigurna sam da postoje osobe koje su u potpunosti uzele stvari u svoje ruke i nema šanse da neki konac ispuste. Neustrašivim ženama nije potreban partner da bi uspele u životu i pronašle svoj put, tj. išle tuđim putevima. Sasvim se dobro osecaju i kada su same i kada su u vezi. One nikada neće biti sa nekim ko nije vredan njihovog vremena i truda. To je gubljenje vremena. Žene zmajice, tigrice, lavice  ne žive u prošlosti, samo koriste prethodno iskustvo za veći uspeh i sreću.  Ovakve žene znaju da iskoriste resurse koje imaju i to na najbolji mogući način. Svoje mane pretvaraju u vrline. Veruju u sebe i svoje sposobnosti. Znaju svoje limite, ali uvek pokušavaju da idu korak dalje. Nijedna žena nije rođena neustrašiva. One su radile, rade i radice na svom razvoju, lepoti, usavršavanju. Svaki dan.

Šta je sreća?


Ljiljana Stanišić: Deca, porodica, voljena osoba, prijatelji, park, mir, lepo skuvan ručak, molitva, vožnja biciklom, roditelji, familija, ekskluziva, šoping, seks, putovanje, plaćeni računi to je sreća za mene ….

Ljubav?

Ljiljana Stanišić: E, po tom pitanju nisam baš neki stručnjak. Upropastim sve. Veliki sam šeprtlja, jako sam ljubomorna, posesivna, sebična. Bolje da ne pišem dalje, ali priznajem da nisam prava osoba koja ume da odgovori na ovo pitanje, a niti da se pretvaram da sam savršena. Mnogo je zeznuto kad si novinar i u profesionalnom i privatnom životu, pa sve vidiš i čuješ, osećaš, pa ne možeš da uživaš nego samo čačkaš mečku, a to onda nije ljubav nego ludilo mozga.

Nema tagova 1