Znate one trenutke kad nešto čitate i jedina reakcija je wow, kao da se svi odgovori koji su vam bili potrebni zaista  nalaze pred vama. Upravo tako je proteklo moje vreme dok sam sređivala ovaj intervju za vas. Oduševljena svim što već dugi niz godina radi, želela sam da vam poklonim posebnu dozu NADAhnuća baš na moj rođendan. I zajedno smo uspele. Ona je super mama, autor, edukator i voditelj sjajnih safari duha radionica za decu i roditelje. Samo za vas, sjajna Nada Bučević.

Kako počinjete svoja jutra, a kako završavate dan?

Nada Bučević: Ono što najviše volim u vezi svakog mog jutra, jeste da se moja zahvalnost probudi pre mene. Zatim uz kaficu objavim tekst NADAhnuća za svoje čitatelje. Često mi pišu kako vole tako započeti jutra i koliko im to služi. I ja jako uživam u tome.  Dan završavam uživajući u vremenu sa suprugom, najčešće uz neki dobar film ili seriju.

Vaša dnevna doza NADAhnuća inspiriše mnoge da dan iskoriste maksimalno, šta vas inspiriše?

Nada Bučević: Inspiriše me život, postavljanje pitanja i moji čitaoci. Ipak, otkad sam postala drugi put majka inspiriše me i što će moja deca imati zapisano sve što sam im ikada želela reći.

Koja vam je omiljena knjiga i da li nešto čitate u ovom momentu?

Nada Bučević: U ovom momentu ne čitam ništa, jer uz bebu, Lučanu koja ide u školu, posao i vreme sa suprugom imam druge prioritete. Zbog ovoga raste hrpica knjiga koje su spremne za čitanje. Često kažem kako sam srećna koliko sam toga pročitala dok nisam dobila decu. Nije to, naravno izgovor, jer sam i između rođenja Lučane i Leice opet dosta čitala, ali mi se čini da faza bebe nije baš dobar trenutak za to. Ponekad mi se čini da me i knjige koje čitam ne opuštaju, već zahtevaju određeni mentalni napor, bar kad je moj kritički um u pitanju, pa trenutno vreme za opuštanje koristim na druge načine. A omiljenu knjigu zaista nemam. Imam osećaj da je svaka knjiga koju sam pročitala bila poput puzzle. Jednako važna za sliku života kakvog danas živim.

Možete li mi reći nešto više o Safari duha radionicama?

Nada Bučević: Safari duha radionice nastale su pre 8 godina kao odgovor na nedostatak edukacije o emocionalnoj inteligenciji unutar postojećeg odgajanja dece ali i obrazovnog sistema. A važnost razvoja emocionalne inteligencije prevelika je. Vremenom se razvila u određenu školu za roditelje o mudrosti vaspitanja. Danas više niko ne može reći da takva „škola“ ne postoji. U osam godina radionicu je prošlo sad već na hiljade roditelja i dece u raznim državama i gradovima. Rezultate koje imaju zahvaljujući takvoj vrsti edukacije, ono je što dokazuje da je to bila sjajna ideja. I vrhunska realizacija.

Koje edukacijske kanale volite da pratite na Youtube platformi?

Nada Bučević:  Kad bih sad nabrajala sve edukacijske kanale koje pratim od nastanka youtuba, bio bi to opširan posao. Ovo i jeste razlog zašto sam veliki zaljubljenik u internet. On je na najjednostavniji način omogućio ono što mnogi govore „ Edukacija započinje kad se klasično obrazovanje završi.“ Naravno, za one koji žele i dalje učiti, usavršavati se u raznim područjima obrazovanja. Nitko nas ne zaustavlja obrazovati se najnovijim saznanjima i istraživanjima raznih stručnjaka iz područja našeg interesa. Kako je područje mog interesa veliko, dva su kanala koji bih izdvojila kao one gde je sve na jednom mestu. – TEDx i OWN. To su ogromne platforme za edukaciju satkane od znanja i iskustva najpriznatijih svetskih stručnjaka do najživotnijih priča pojedinaca. Međutim,  puno se može učiti i iz zabavnih kanala.  Ja edukaciju vidim uvijek i u svemu. I zaista iz svega i od svakoga možemo učiti. Kada znamo učiti, malo gde možemo naučiti kao na internetu i to prateći i kanale koji naizgled nemaju mnogo veze s tim. Svaki čovek koji snima youtube videa, njegovo područje interesa, komunikacija s drugima, sadržaji koje objavljuju, iskustva koja deli, komentari koje dobija, njegova reakcija na to, reakcije drugih na njegove reakcije i generalna internet interakcija su poput enciklopedije znanja. Koja lako postane lična mudrost učimo li iz tuđeg iskustva. I primenimo li naučeno. Naprimjer, video koji danas s nestrpljenjem očekujem je novi nastavak videa od Shane Dawson-a  koji upravo snima dokumetarac Mind of Jake Paul, (oboje imaju milionski broj pretplatnika) dakle s psihološkog aspekta posmatran Um drugog youtubera. Iako njegov kanal spada u  zabavni, to ne znači i da nije izuzetno edukativan.

Da li planirate Safari duha radionice u Beogradu?

Nada Bučević: Safari duha radionica održaće se u Beogradu 20.10. 2018.g. Biće to sedma radionica u Beogradu.

Nedavno ste objavili knjigu Svesno majčinstvo, kako vi objašnjavate drugo stanje?

Nada Bučević: Kao što sam napisala u knjizi trudnoća može biti sjajan trenutak ličnog samorazvoja. A pravilno doživljena može postati i izuzetno duhovno iskustvo. Trudnoću nazivam i pozivom vašeg deteta u vaš unutarnji svet. Spoznaja da postojimo u dva sveta, spoljašnjem i unutrašnjem početak je životnog balansa.

Kako da žene uživaju u trudnoći?

Nada Bučević:  Kada postoji svest o toj, za mene, najvećoj čaroliji života, uz kontrolu uma u smislu izbora onih misli koji služe našoj bebi i nama, kad ne živimo strahove zahvaljujući veri i metodama kreiranja realnosti kakve želimo…užitak je jedino što preostaje. Ne zove se slučajno to stanje „ Blaženo.“

Porodili ste se uz meditaciju, možete li mi reći nešto više o tome?

Nada Bučević: Porođaj uz meditaciju bio je moja velika želja. U knjizi opisujem kako sam to zapravo realizirovala s obzirom da to i nije dozvoljeno. Ali šta želja zna šta je nemoguće? Uz meditaciju iskustvo je upravo takvo –meditativno. A kako je meditacija stanje bez misli, ili analitička meditacija izbor onih misli koje nam služe i osećaj je bio takav. Dobar osećaj pratio me tokom čitavog porođaja. Uz snagu da ja to mogu i veru da će sve biti u savršenom redu. I tako je i bilo.

Kako da nemir preobrazimo u mir i spokoj?

Nada Bučević:  Iako je pitanje vrlo jednostavno, odgovor je vrlo kompleksan. Ne u smislu da je potrebno puno rečenica za odgovor, već je potreban ozbiljan rad, uporan i dugotrajan, jer je neophodno upoznati najdublje ćoškove uma, najšire nivoe svesti, najveće strahove i najvišu veru. Ovo zapravo postaje naš jedini posao. Kada upoznamo um i njegove programe u smislu podsvesti i uverenja, kad savladamo veštinu kontrole misli, kad znamo šta su emocije i kako ih pratiti, kad upoznamo izvore straha, kad koristimo alate kreiranja realnosti i kroz vjeru spoznamo koliko smo voljeni i vođeni, nemir postaje ništa drugo nego laž. Loš pokušaj uma za kontrolom naše slobode.

Vlastitim mislima kreiramo svoj život, tu istinu, oslobađajuću istinu spoznali ste još kao devetnaestogodišnjakinja, kako da misli rade za naše najveće dobro?

Nada Bučević: Tako da biramo one misli koje nam služe u smeru kreiranja željenog života. Istina da misli kreiraju naš život i realnost poznata je odavno. Ali je još poznatije da ljudi ne vole osećaj odgovornosti za to. A to je zaista šteta, jer nakon tog prvog lošeg osećaja lične odgovornosti, dolazi ogromna sloboda. Niko neće odabrati lepši život za vas od vas samih. Ali postoje pravila takvog života. Pravila koja nam služe, baš kao u svakoj igri. Ali se ne možemo igrati dok mislimo da smo tu da se borimo. Tad je život borba. Dakle uz misli, potrebno je preispitati sve koncepte i uverenja o tome tko smo uopšte mi, zašto smo tu i koji je smisao svega. Dakle, vidite da se ova pitanja postavljaju oduvek. Dobra vest je i da odgovori postoje oduvek. I baš niko ih ne krije od nas.

Jednom prilikom ste napisali, da se ljudi zbune i često misle kako sve i svašta ima veze sa njihovim životom, kako nam može pomoći pitanje KAKVE TO VEZE IMA SA TVOJIM ŽIVOTOM?

Nada Bučević: Često se zbunimo misleći kako svašta nešto ima veze s našim životom, a istina je da smo jedino mi to nešto učinili delom svoga života. Ovo se najčešće odnosi na tuđa mišljenja. Razmislite malo o ovome. Da li ono što mi mislimo o nekome zaista utiče na njegov život? Ne. Zašto onda tuđe misljenje o nama postaje važan deo našeg života? Jer smo mi tako odabrali. Jer ne znajući ko smo postavljamo druge za merilo toga. Ljudi često idu u krajnosti. Ili im je svačije mišljenje važno, ili ničije. Istina o nama nalazi se u sredini. U onoj mudrosti „nije važno šta govori nego ko govori.“ Lično me zanima samo mišljenje onih koji mi imponujuu svojim životom. Takvi su dokazali da je njihovo mišljenje relevantno, da znaju misliti u smeru koji, ako je služio njima, služiće i meni. Zbog takvih sam se u životu menjala u sve bolju i bolju verziju sebe. Ostali, koje mišljenje nije odvelo dalje od pukog mišljenja nisu kompetentni da dobiju ulaznicu u tuđi život. Pa tako ni moj. Sad shvatate kako pitanje „Kakve to veze ima s tvojim životom?“ ima više dimenzija nego što na prvi pogled izgleda. Isto vredi i za mnogo toga što nas interesuje o tuđem životu, a to nema baš nikakve veze s našim životom. Ovo ustvari nije ništa drugo nego gubljenje vremena vlastitog života na tuđi život. A baš nikakve koristi od toga.To pitanje može osvestiti ovu činjenicu.

Vaša Ana promenila je svoj život, ali i milionima ljudi širom regiona pomogla da krenu napred i da žive, a ne samo životare. Jednom ste rekli da je sjajno da sve pratimo, ali da je ključ u PRIMENI, svega što čujemo i pročitamo?

Nada Bučević: U današnjem vremenu dostupnosti svih informacija, ljudi zaborave da se radi upravo o tome – Informaciji. Informacija nije znanje, a još je manje mudrost. U primeni je ključ. U ličnom iskustvu, sve drugo i ako je naizgled znanje, tek je pozajmljeno znanje koje bez stvarne primene ostaje tek teorija. Primena teorije postaje praksa. Slušati o meditaciji ne znači meditirati. Čitati o vizualizaciji, ne znači vizualizirati. Pratiti nečiji život ne znači i živeti ga…Primena navedenog znači sve to.

Kako da se oslobodimo osude drugih?

Nada Bučević: Osuđivanje je ustvari nerazumevanje i pokušaj dokazivanja kako smo mi bolji od tog koga osuđujemo. Ovo čini osećaj manje vrednosti. Još ako ubacimo deo „ja to ne bih nikad…“ razotkrivamo izvor vlastitih nesigurnosti do kraja. Osuđivati drugog znači i da na isti način osuđujemo sami sebe. Samo onaj koji ima takav osuđivački odnos prema samome sebi, ima ga i prema drugome. Suprotno tome razumevanje nas oslobađa osuđivanja. To ne znači da ne možemo proceniti kakav je neko i kakve izbore pravi, ali je prosuđivanje različito od osude. Prvo sadrži razumevanje, čak i put promene, drugo ne. Ovo opet ne znači da je razumevanje i podržavanje nečijih izbora. Dakle, potrebno je puno znati prje nego osuđivanje možemo razumeti. Put transformisanja osuđivanja najvećim je delom deo je ličnog samorazvoja i samospoznaje.

Kako bismo po vama trebali da živimo da ne bismo došli u situaciju da kažemo da nam je život proleteo?

Nada Bučević:  Trebate živeti onako kako želite živeti. Mislite li da ljudi žive onako kako žele? Ovo je i moja jedina definicija uspjeha – Provesti život onako kako želiš. Život u sadašnjem trenutku odgovor je na vaše pitanje. Život u kavezu uma onaj je koji proleti, a da se ni ne sjetimo da živimo. I to je logično. Život u kavezu i nije život. Ne onaj kakav zaslužujemo da živimo…U nesvesti život leti, a u svest kao što sama reč kaže, svesna je svakog trenutka.

Šta je ljubav?

Nada Bučević: Ljubav je esencija postojanja i odgovor na sva pitanja.

Šta je sreća?

Nada Bučević:  Sreća je precenjen pojam, a ponekad mi se čini i izmišljen pojam. Da bi mogli opravdati njen polaritet i suprotnost zvan nesreća. Drugi izmišljen pojam. Mir je ono za čim tragamo i što je naša istinska priroda. Sreću ne prati uvek i mir. Mir uvek prati i sreća. Takva vrsta radosti je dugotrajna.

Vaša poruka čitaocu ovog intervjua ?

Nada Bučević:  Najveći broj ljudi na kraju života kaže – Trebao sam uživati više, a brinuti manje.