Dugo radim kao PR menadžer, između ostalog radila sam taj posao i u noćnim klubovima.
Većina ljudi, gledajući sa strane, vidi samo dobru zabavu, sjaj, provod i besplatno piće.

 Neretko se dešavalo da čujem komentare  „lako je tebi“ ili pak „tebi plaćaju da se dobro zabavljaš“.

U početku sam pokušavala da objasnim, a onda sam odustala.
Nek misle šta hoće, mnogo je bolje da misle tako, nego da me sažaljevaju.
Obožavala sam taj posao, uživala sam i radila sve što sam mogla pa čak i stvari koje nisu bile moje zaduženje.

 Tako sam htela, imala sam dobru volju da na sve načine doprinesem poboljšanju poslovanja i uspevala sam.
A onda je došao i trenutak kad sam radila više nego što treba, a umesto ushićenja i radosti zbog postignutog, osećala sam gorčinu i tugu i pri samoj pomisli da kročim u klub.

To je tako trajalo skoro godinu dana. Nisam više osećala da pripadam tu.

Svaki put sam imala utisak da sam u nekom SF filmu i jedva čekala kraj.

Ovo ne pišem jer se žalim, već želim da vam kažem da znam kako je mnogima koji ovo čitaju, a osećaju se slično.

 Svaki dan sam slušala svoju dušu kako jeca „izađi iz tog posla“.
Ni  dobre finansije nisu  mi  prioritet, ako to znači da dajem sopstveni mir i sreću za novac.

Pre neko veče, krećem kući iz kluba, dva- tri sata je iza ponoći, napolju šiba vetar, hodam ka taksiju  i shvatim da je vreme da stavim tačku na tu saradnju.

Suze mi liju niz lice, smenjuju se suze tuge i sreće i  i dolazi i odlazi prepuno uspomena i sećanja.

Ni jednog trenutka se nisam dvoumila niti zapitala šta ću sad.

Znala sam da je sve potpuno u redu.

Par dana nakon svega pišem vam, jer želim da znate da sam ovo uradila da bih ostala na sunčanoj strani zivota.

Ne mogu da vam dajem savete kako je sve fenomenalno i  pišem vam da može biti još bolje, ako ja sama i dalje pristajem da radim tamo gde se ne osećam dobro.

Želim da vas ohrabrim da preuzmete odgovornost za sopstvenu sreću pa ćak iako to znači i davanje otkaza u firmi koja vam donosi super prihode.

Ta ista firma vam daje materijalno,ali vam uzima i ono mnogo vrednije -krade vam osmeh sa  lica.

Razmislite šta vam je bitnije i da li ćete radije davati taj novac na lekare, psihijatre, imati anksiozne napade ili ćete iskorašiti iz sigurne zone, malo se primiriti i sačekati da do vas dođe ono mnogo bolje za šta ste spremni.

Ja sam svoju odluku donela.

Preuzela sam odgovornost. Biram da budem srećna jer sam važnu lekciju savladala SAMA KREIRAM SVOJU SREĆU.
Prepustila sam se procesu života i radujem se svemu novom što dolazi.

Uvek ću se sećati svih situacija iz 11 godina duge karijere, čuvati prijateljstva koja mi je taj posao doneo i rado ću se, i  sa ponosom podsetiti da sam u nečemu bila prva – prvi PR menadžer u noćnom klubu u Srbiji. Na taj način sam pokrenula jedno novo zanimanje koje će mnogim generacijama donositi prihode.
Uz osmeh na licu i spokoj u duši nazdravljam životu i svemu što mi život donosi.

Ovaj korak koji sam načinila potvrĐuje mi samo jedno SREĆA PRATI HRABRE , nikad ne zaboravite to.

foto MAJA DEDAGIĆ
HAIR : ID HAIR ACADEMY’