Ona je napisala 5 knjiga, najnovija o postavljanju granica protresla mi je tlo pod nogama i naterala me da se zapitam koje granice još uvek nisam i kad ću ih postaviti. 12 godina radila je kao Event director za Hay House, kaže da je puno toga naučila od sjajne Lujze Hej i Dr Vajn Dajera i otkriva kako je tek u 45. godini postavila svoje granice prvi put. Izuzetna mi je čast što sam imala priliku da razgovaram sa neustrašivom Nensi Levin (Nancy Levin) čije će vam reči i saveti pomilovati dušu kao što su i moju.
Nensi, bili ste 12 godina Event director za Hay house izdavačku kuću, možete li mi reći nešto više o tome?
Nensi Levin: To je bio zaista moj posao iz snova. Organizovala sam događaje širom sveta sa najvećim i najsjanijim umovima na polju ličnog razvoja i osnaživanja, inspiracije, motivacije, samopomoći i uvek sam govorila da imam kartu za prvi red i akreditaciju za magiju koja se događa iza bine za sve te događaje.
Koji je najvredniji savet koji vam je dala Luiza Hej? Da li je vam je rekla nešto što nikad nećete zaboraviti?
Nensi Levin: Rekla je mnogo toga što sigurno nikad neću zaboraviti. Provodile smo puno vremena zajedno. Ono što mi pada napamet sad, u ovom trenutku, je ono što mi je Lujza rekla u periodu kad sam ja započinjala svoju karijeru kao govornik. Ona mi je u mnogome pomogla da naučim da sarađujem sa svojim unutrašnjim kritičarem kog svi imamo.
Lujza mi je ispričala priču iz perioda kad je imala prve javne govore i otkrila da je, čim siđe sa scene nakon govora, prva stvar koju bi uradila bila da čestita sebi: „ Draga obavila si izvanredan posao, bila si sjajna, bila si veličanstvena“ bile su reči koje bi svaki put rekla sebi.
Onda bi sledećeg dana dopustila sebi da čuje neki konstruktivni feedback o govoru koji je održala prethodnog dana. Ali čim bi sišla sa scene okupala bi sebe ljubavlju i podrškom. Jako sam zahvalna na toj lekciji koju mi je pružila jer sam sad u mogućnosti da uradim to na svoj način ali i da učim druge tome.
Mnogi ljudi bi voleli da govore pred velikim auditorijumom, ali se boje. Sad kad znamo da je podrška koju uputimo sami sebi nešto najvrednije, čini mi se da može biti sve lakše?
Nensi Levin: Za mene je to bilo jako oslobađajuće jer sam bila veoma kritički nastrojena prema sebi na samom početku kao što to mnogi takođe čine. Bila sam najkritičnija prema rečima koje sam izgovarala. Želela sam da sve što izgovorim bude pravo i korisno. Ono što sam shvatila je da je važno kako se komunicira, prenese, da nisu važne samo reči. Krucijalno je ono što stiže od mog srca do publike i ljudi koji me slušaju.
Kad dolazi iz srca, onda ćete i primiti pravu poruku, koja vam je potrebna, a to je najdragocenije.
Jednom prilikom, prijatelji su vas pitali da napišete pesmu za njihovo venčanje, pomislila sam kako je možda upravo taj trenutak bio prelomni za vas da počnete da pišete?
Nensi Levin: I bio je. Kako sam u tom trenutku prolazila kroz razvod, prijatelji koji su radili za Hay House sa mnom, pitali su me da napišem pesmu koju ću pročitati tokom njihovog venčanja. Ja sam završila književnost, to što su me zamolili, je nekako bilo prirodno za mene.
Tokom venčanja, Rid Trejsi, predsednik Hay House izdavačke kuće, čuo je tu pesmu. Predložio je, s obzirom da ja organizujem sve događaje za Hay House i predstavljam govornike, da podelim i svoje pesme na svim događajima u okviru uvodnih govora.
U momentima kad bih predstavljala Lujzu Hej ili Vejn Dajera ili druge predavače, publici bih pročitala i neku od svojih pesama.
Onda mi je Rid dao ideju da skupim sve pesme na jedno mesto i objavim knjigu. Ali, on nije izdao knjigu rekao mi je da ja sama izdam svoju knjigu, i to je bio zaista početak svega.
Trejsi Rid vam je dao još jedan koristan savet koliko znam, rekao vam je da ne napuštate posao u Hay House kući dok vi kao pisac ne budete na „stabilnim nogama“?
Nensi Levin: Dok sam pisala svoju drugu knjigu, bila sam na putu preko 200 dana tokom godine organizujući događaje. Putovala sam mnogo i moj posao je bio zaista zahtevan, u tom periodu sam prošla i coaching školu koja je trajala godinu dana. To sam uradila kako bih saznala više o sebi, a ne jer sam želela da budem coach.
Kao što sam već rekla, imala sam svoj posao iz snova u Hay House, ali tokom coaching procesa primetila sam da sam se potpuno promenila i da sam neprepoznatljiva.
Jednog dana sam otišla kod Rida i rekla sam mu da sam pregorela, da sam došla do kraja svog puta u izdavačkoj kući, da želim da dam otkaz. Trejsi mi je na to odgovorio :“Ja ću ti reći koji je pravi trenutak da daš otkaz. Želim da imaš stabilnost. Da možeš da izdaš svoju sledeću knjigu, stvoriš bazu klijenata, i da kad daš otkaz ovde, zaista imaš nešto novo i stabilno čemu možeš da se okreneš.“
Coaching program prošli ste sa legendarnom Debbie Ford?
Nensi Levin: Da, izuzetno mi je zadovoljstvo jer sam imala priliku da učim od nje. Ona je bila zaista veličanstvena.
Kad sam saznala za vas imali ste izdate 4 knjige, ova 5 je u moje ruke nekako došla baš u pravom trenutku. Svaka vaša knjiga odašilje snažne poruke ka svima nama koji imamo tu čast da ih pročitamo. Da li ste ih pisali u životnim trenutcima kad ste prolazili kroz slične situacije ili radili na tim temama?
Nensi Levin: Svaka od njih je zaista vrlo lična, svaka je nastala iz mog ličnog iskustva, npr. Puno sam toga naučila iz razvoda, prolazeći kroz njega, i kasnije osvrćući se da vidim koji su to bili ključni koraci.
Napisala sam knjigu Worthy jer sam se suočavala sa izazovima oko moje lične vrednosti. Nisam bila dovoljno svesna svoje vrednosti.
U vašoj knjizi pišete o tome koliko je važno da smo svesni da zaslužujemo sve najbolje i kako to utiče na našu vrednost u poslu i izobilje u svakom smislu.
Nensi Levin: Velika je povezanost između toga koliko koliko poštujemo i cenimo sebe i koliko smo imućni ( kola, novac.) Ako mislimo da nismo dovoljni, da nismo dovoljno dobri… Onda takođe verujemo i da nemamo dovoljno, da nećemo imati dovoljno i da ne zaslužujemo.
Važno je da radimo na sebi i da dođemo do stadijuma da cenimo i poštujemo sebe kako bismo bili otvoreni da nam obilje uđe u život.
Vaša knjiga Kad postavite granice, oslobodićete sebe (Setting boundariers will set you free) stigla mi je baš kao poklon za Božić. Knjiga je sjajna i izuzetno mi je služila. Otvorili ste svoje srce i potpuno iskreno pisali o svojim ličnim iskustvima u njoj. Vaš suprug je pronašao vaše dnevnike i pročitao ih. U tom trenutku naučili ste da postavite granice?
Nensi Levin: Hvala ti. Kao što sam i rekla moja lična iskustva mi služe kao sjajan temelj za učenje i deljenje uvida koje sam dobila iz tih situacija.
Nismo naučeni kako da postavimo granice, čak nam nije ni rečeno da nam je dopušteno da imamo postavljene granice.
Imala sam 45. godina kad sam postavila svoju prvu granicu Dugo sam koračala stazom svog života, pre nego što sam zaista postavila granice. To mi je kompletno promenilo sve, ogromna razlika se videla.
Jer, kad postavimo granice, zaista dosežemo do onog mesta gde znamo šta je naša istina, koje su moje granice, šta želim ili ne želim da radim, prihvatim ili tolerišem. I kad stignemo do tog stanja onda možemo jasno videti šta jeste, a šta zapravo nije ok za nas.
Nikad nije kasno da postavimo prvu granicu u našem životu. Svaki trenutak je pravi da se krene?
Nensi Levin: Da, zaista nikad nije kasno. Apsolutno. To je nešto što sam zapravo i naučila od Lujze Hej, jer, kao što i sami znate, ona je osnovala izdavačku kuću kad je imala 60 godina. Nikad nije kasno da učinite sve ono o čemu sanjate i što želite da napravite od svog života.
Stekla sam utisak da nam je ponekad zaista teško da zapravo potpuno volimo sebe, nosimo mnoga uverenja koja smo nasledili od naših predaka. Oni su nam usadili da je ljubav prema sebi sebičnost, i da je važno da smo svima na usluzi pre svega. Koliko je važna ljubav prema sebi za sreću spoznamo tek kad nam se život raspadne u param parčad?
Nensi Levin:Volim da kažem da su sebičnost, briga o sebi i ljubav prema sebi kao tri sestre čiji je posao da vas podrže u odluci da cenite i poštujete sebe.
Ono što najčešće radimo je da zapostavljamo sebe kako bismo ugodili drugima i onda gubimo sebe, lagano nestajemo. Zaista pozivam sve da počnemo da obraćamo pažnju na sebe, onoliko ili čak i više nego što obraćamo pažnju na druge.
Mislim da sam tek u 37. godini zapravo shvatila da sam vredna ljubavi. Čini mi se da mnogi od nas, a posebno žene koje žive u ovom modernom svetu, misle da su dovoljno jake i dovoljne sebi. Nosimo sve na svojim leđima. Zato se nekako nameće „istina“ da tu nema mesta ljubavi i zdravom partnerskom odnosu? Kako da pomognemo sebi? Kako da promenimo to?
Nensi Levin: Moramo da spoznamo kad smo ugušili sopstvene potrebe, a istina je da mi svi imamo potrebe. Ono što se zaista događa je da ustvari bežimo od mogućnosti da pitamo za pomoć jer mislimo da molba za pomoć znači nešto što nema veze sa istinom. Mislimo da je prihvatanje pomoći pokazatelj da smo mi slabi ili da ne znamo dovoljno. A istina je zapravo drugačija.
Kad zatražimo pomoć dobijamo mogućnost da uronimo u snagu i mudrost ljudi oko nas.
Kad sam čula za vas i Gabriel Bernstein uočila sam sličnost, vi ste organizovali događaje, ona je godinama bila PR menadžer što sam zapravo i ja u svojoj zemlji. Svi mi koji dugo godina radimo sa ljudima u nekom trenutku odlučimo da se povučemo i napravimo radikalne promene kako bismo sačuvali sebe i svoju dušu. Zašto je to tako?
Nensi Levin: U ovim profesijama, mi smo ti koji neprestano pružamo drugima, radimo puno kako bismo postigli uspeh i konstantno smo u stanju pripravnosti jer želimo da budemo sigurni da su svi dobili ono što im je potrebno. U tim situacijama gubimo konekciju sa sobom i osećaj šta je ono što je nama potrebno. Gubimo kontakt sa onim što će nama doneti mir i radost i jednu vrstu slobode.
Važno je da budemo u mogućnosti da prvo radimo ono što je nama važno i potrebno kako bismo bili dovoljno dobri sa sobom i mogli da budemo na usluzi drugima na način koji nama odgovara.
Kad kažemo drugima NE, javlja se strah da nismo dovoljno dobri jer ipak moramo biti tu za druge, tako smo naučeni. Čini mi se da 24 sata moramo biti čarobnjaci i vi ste bili jedan čarobnjak za druge dugo?
Nensi Levin: Bila sam. Tako sam živela dugi niz godina, veći deo svog života. Moramo zaista početi da gledamo na sebe, uvek će biti posledica, bilo da postavimo granice ili u slučaju da ih ne postavimo. Ukoliko želiš da si uvek dostupna za druge i da te svi vide kao super ženu, super heroja, postoji cena koju ćeš platiti za to.
Iscrpljenost, osećaj besa i ljutnje, nedostatak intimnosti u tvojim vezama, bolest, samosabotaža…Nešto od ovoga biće cena koju plaćaš za to kako živiš svoj život. Želim da podelim ovo o trenutku kad kažemo NE.
Mnogi od nas imaju ushićenu reakciju oko toga da svemu kažu da, a kad kažemo da iz potrebe da budemo heroj, govorimo to da iz osećaja odgovornosti i jer ne želimo da druga osoba bude uznemirena ili možda čak i razočarana, ljuta…
Ali istina je zapravo sledeća, kad kažemo da zbog bilo kog od ovih osećanja koja mogu da se jave, ispod toga viri jedno veliko NE. Najiskrenije da dolazi jedino iz želje da zaista uradite to nešto čemu govorite da, to je pravo da. Sve ostalo je zapravo NE koje stoji na površini i želi da iskoči, dok mi govorimo DA.
Možemo reći NE sa milošću i zahvalnošću umesto uz osećaj krivice i opravdanja.
U knjizi ste podelili i interesantnu priču o Dr Vejn Dajeru i njegovoj torbi sa skriptama za seminar. Možete li to ispričati za čitaoce?
Nensi Levin: Čitava priča o momentu kad je Dr Vejn Dajer zaboravio torbu u drugom gradu, nalazi se u uvodnom delu moje nove knjige. Suština je da se kroz tu priču sjajno ilustruje slika koja dočarava kako nekad nisam imala postavljene granice.
U tom periodu su mi bile važne potvrde koje dolaze od drugih ljudi i zlatne zvezdice za moj rad. Vejn je zaboravio svoju torbu sa svim papirima i skriptama.To nije bila moja krivica, niti je on upirao prstom u mene. Torba je bila zaboravljena u Atlanti, meni se činilo da mu je ona baš potrebna i učinila sam sve što je u mojoj moći da stigne do njega pre početka seminara u novom gradu i drugoj državi.
Bili smo u Detroitu, prošla je ponoć, locirala sam torbu, shvatila sam da nema nikoga ko bi doputovao i doneo mi torbu. U 4 sata ujutru bila sam na putu za aerodrom u Detroitu, odletela sam u Atlantu, uzela torbu i vratila se sledećim letom nazad za Detroit gde je on čekao da izađe na scenu.
Stigla sam na vreme, a on mi je rekao da mu torba ipak nije potrebna, pred stotinama ljudi odgovorila sam mu „O bože“. Nakon toga me je pozvao da mu se pridružim na bini i ispričao je prisutnima šta sam zapravo uradila zbog njih. Dobila sam svoju zlatnu zvezdicu, potvrdu da sam sjajna u svom poslu, aplauz. To je bila dodatna motivacija za nešto ekstremno kao što je to što sam uradila za njega.
Ako bih trebala da uradim nešto tome slično danas, želja za tim bi morala da dođe sa potpuno drugog mesta nego što je došla tog dana.
Mnogi mladi ljudi, koji su na početku svoje karijere, iz ovog vašeg iskustva mogu naučiti važnu lekciju da je zaista moguće reći NE sa lakoćom?
Nensi Levin: Tako je i to je jedina istina. Žena koja je došla na moju poziciju u Hay House nakon mog odlaska, nikad ništa slično ne bi uradila.
Da li to znači da je ona dobra u postavljanju granica?
Da i bila je zaista jasna kad je govorila o tome gde počinju njene granice i limiti i nije spremna da uradi sve što je potrebno kao što sam ja bila jer kad smo spremni na sve. To na kraju ostavi posledice na nas.
Kad se ne osećam dobro ili osećam blokadu u telu često pogledam u Lujzinoj knjizi šta mi taj osećaj poručuje. Da li zapravo bol u našem telu i nedostatak energije imaju veze sa lošim postavljanjem granica?
Nensi Levin: Da. Naše telo je barometar naše istine, osećamo u telu i pre nego što nađemo reč koja opisuje to što osećamo.
Čućemo sjajne poruke našeg tela, ako obratimo pažnju, ali problem je što mnogi uopšte ne obraćaju pažnju na ono što im telo poručuje. Ne slušamo naše telo.
Čini mi se da guramo pod tepih vapaj za brigom o sebi za momente kad budemo imali vremena za to. Mislim da se dogodi eksplozija ako čekamo predugo da postavimo granice koje su nam preko potrebne?
Nensi Levin: Da. U ovome je stvar. Mi kreiramo haos, jer izbegavamo istinu. Signal broj 1. koji nam poručuje da nam je hitno potrebno postavljanje granica je momenat kad primetimo i prihvatimo da prema sebi ne postupamo fer i onako kako bismo trebali.
Haos i loši osećaji će se povećavati sve dok ne postavimo granice.
Granica je ustvari trenutak kad smo dovljno jasni da svi čuju i vide našu istinu. Razlog što sam ovu knjigu nazvala postavljanje granica će te osloboditi, je jer je za mene sloboda otkrivanje i deljenje moje istine bez straha. Bez straha da budem autentična, ali i bez straha šta će drugi reći ili uraditi.
Za mnoge ljude postavljanje granica jednako je napuštanju ili izdaji. Čak misle da su i zli ako postave granice. To su samo mitovi. Zato i kažem da je sloboda trenutak kad otkrivaš svoju istinu bez straha, a granice su most koji nas vodi do te slobode.
Za to je, čini mi se potrebna velika hrabrost. Dr Joe Dispenza često govori o tome, da je prolazak kroz proces transformacije zapravo trenutak kad naša duša prolazi kroz mrak ili duboku reku. Granice su most koji nas vodi na sunčanu stranu života?
Nensi Levin: Da, sa tamne strane prelazimo na sunčanu stranu života jer živimo svoju istinu. Postavljajući jasne granice dajemo do znanja ljudima šta je naša istina i dokle mogu da idu umesto što sebe sabotiramo kako bismo ispoštovali tuđu istinu.
Mnoge stvari ste ostvarili u svom životu, kako da ostvarimo sve ono čemu težimo i o čemu sanjamo?
Nensi Levin: Jesam ,ali takođe sam svesna koliko je važno da znam šta je ono što mi je zaista bitno i da sa lakoćom otpustim ono što je manje važno. Nemam više potrebu da ostvarim i uradim sve. Nemam više potrebu da budem sve svima.
Ne težim više ka tome da budem odobrena i voljena od svih.
Okrenuta sam ka prilikama ljudima i projektima koji mi osvetljavaju put i život. Na to obraćam pažnju i u to investiram svoju energiju.
Zašto mnogi ljudi sabotiraju sami sebe ?
Nensi Levin: Mislim da je ta samosabotaža povezana sa neiskrenošću prema sebi. Do samo sabotaže dolazi kad stopiramo i sakrijemo istinu, ili želimo da je nešto drugo naša istina od onoga što jeste.
Sva naša patnja dolazi od nemogućnosti da prihvatimo situaciju i istinu onakvu kakva ona jeste.
U vašoj knjizi o granicama ima puno vežbi koje čitaoci treba da urade za domaći zadatak. Međutim, mnogi preskaču vežbe, zašto je veoma važno da te vežbe uradimo bez obzira na otpor koji osećamo?
Nensi Levin: Prave promene će se desiti samo onda kad preduzmemo određene akcije.
Promena = vizija + izbor + akcija
Prava promena će se zaista dogoditi kad dozvolimo sebi da vidimo ko ćemo biti kad se poistovetimo sa osobom koja je spremna da napravi promenu. Koja živi novi, promenjen život.
Važno je da prvo imamo viziju gde idemo, a da bismo tamo stigli moramo napraviti različite izbore i preduzeti neke akcije. Po meni, sve zavisi od izbora i akcije koju preduzmemo. Sjajno je pročitati knjigu,bolje nego bilo šta drugo, ali prave promene nastaju kad iskusimo moć postavljanja granica.
Ko je za vas neustrašiva žena?
Nensi Levin: Moja sestra. Ona je majka, rodila mi je sestrića i sestričinu. Svaka žena koja je dobra majka zaslužuje priznanje. Moja sestra ima MS i živi sa tim i u isto vreme je vrlo predana humanitarnom radu i mogu reći da je šampion u skupljanju novčanih sredstava za udruženje i obolele od multiple skleroze.
Ona širi svest o ovoj bolesti, nikad se ne žali i može da se nosi sa udarcima. Može da se nosi sa bilo čim u životu, uvek ima plan B, plan C i nezaustavljiva je. Ona je i sjajan primer svima.
Šta je ljubav?
Nensi Levin: Ljubav je kad dozvoliš sebi da budeš vidljiv, priznat.
Šta je sreća?
Nensi Levin: Sreća je uvek povezana sa granicama. Granice imaju jaku konekciju sa vremenom i prostorom. Sreća je kad svesno vodim računa o tome kako trošim svoje vreme .
Više o knjigama i programima Nensi Levin možete pronaći na njenom sajtu www.nancylevin.com
