Odrastamo verujući da nešto nije u redu sa nama ako smo poraženi, ako se desi nešto što ne želimo. Vreme je da nosite ožiljke kao trofeje.

Čini se da sam skoro ceo svoj dosadašnji život trošila mnogo energija da niko ne sazna koliko sam puta bia povređena i osećala se razačarano. Naravno da sam verovala da to treba sakriti čak i od mene same, zaboraviti ili izbrisati iz sećanja kao da se nikada nije dogodilo.

Polako sam radeći na sebi otkrivajući sebe uspevala da jasnije i otvorenije pričam o mojim životnim izazovima, ali me je ipak ideja da naše ožiljke treba nositi kao trofeje potpuno očarala. Nikada nisam razmišljala na taj način i samo poimanje ožiljaka na taj način me je oduševilo.

Nosite ožiljke kao medalje!

Znači, ne samo da ne treba skrivati ( naročito ne pred samim sobom) već takve stvari treba s ponosom nositi, jer su nas one dovele ovde gde jesmo, one su nas osnažile i učinile mudrijima.

Svaki naš ožiljak je priča za sebe koja nas je ukrasila i naučila nečem novom.

Koje su vaši trofeji?

Koje ožiljke vi skrivate od sebe?

Koji su to događaji ostavili trag i učinili vas onim što ste danas?

Ne samo da ne postoji osoba koja nema ožiljke, kažu poznavaoci ljudke duše, već je to upravo ono što nas čini ljudima.

Sledeći put, kada vam se dogodi nešto bolno, odmah prihvatite svoj novi ožiljak i jasno recite sebi da je sve to sasvim normalno i da je deo onoga što zovemo ljudsko iskustvo.

Piše: Dragana Bačanek