Tamara : Za mene je ljubav osmeh, puno srce, moja porodica, lepota davanja, nedeljni ručak…
Ali neko pametniji je već o ljubavi sve rekao,da ne bih filozofirala citiraću velikog Jovana Dučića 

„Za ljubav treba nevinosti koliko i za religiju.
Ko nije religiozan ne može biti ni istinski zaljubljen i zato je u naše vreme tako malo zaljubljenih.Ljubav je i dokaz inteligencije, jer čovek bez ideja i prostak bez vaspitanja ne mogu biti zaljubljeni, pošto je ljubav najveća mudrost i najfinija duševnost. Ljubav je zato uvek bila privilegija najviših duša, ako ne i najvećih duhova.Ljubav je čak i herojstvo jer traži žrtve.
Ako se pitamo da li smo voljeni u zamenu ili u istoj meri, ljubav je tada prebrojana ili taksirana kao moneta ili roba.U ljubavi ne stradaju ljudi koji su mekog srca nego naprotiv, najčešće stradaju baš oni koji umesto srca unose svoju grubu sebičnost, svirepu želju da osvoje i potrebu da despotski zavladaju.

Ljudi koji u ljubav unose previše srca manje stradaju, jer srce sve pročišćuje i ne vidi ništa što nije dobro.
Egoisti su u ljubavi prirodno osuđeni na muke jer je tada ljubav svedena na najmanju moguću meru.
Nikome se ne robuje mračnije nego samome sebi, jer naša sebičnost – to je tamnica pod zemljom na kojoj nema prozora. Za punu sreću u ljubavi treba biti nesebičan i prema sebi manje osetljiv.

Ljubav je velikodušna i samo stoga ljudi kažu da je slepa. Ona nikad nije slepa da ne bi videla nečije nedostatke, ali je plemenita i duševna, jer ipak sve smatra manjim od ljubavi.
Ljubav je kao i vladalac: najviša kad najviše prašta.“

Da li ste, od kad ste u drugom stanju, spoznali ljubav na jedan potpuno novi način?
Tamara: Svakako, ali još uvek je to za mene polje tajanstvenosti , nešto sa čime tek treba da se upoznam.