Neke ljude ne morate da vidite mesecima ili godinama, ali kad se ponovo sretnete energija bude toliko jaka i čista kao da se nikad niste ni rastajali. To je prijateljstvo. Kad se ljudi razumeju, vole i poštuju bez obzira na količinu vremena koje provedu zajedno. Prijateljstvo se ne meri kvantitetom već kvalitetom. Verujem da razumete o čemu pričam.
Imam prijatelje koji žive na raznim stranama sveta. Nekad se čujemo često, nekad baš i ne, jer životne obaveze, različite vremenske zone, učine svoje. Ono što me iznova oduševi i napuni srce toplinom jeste da ljubav i poštovanje ne jenjava bez obzira na količinu vremena koju ne provedemo zajedno.
Shvatila sam da nekad, kad sa nekim osobama provodimo previše vremena, nekako dođe do prezasićenja i ta prijateljstva brzo puknu, bar je moje iskustvo takvo. Nekako se oduševim nekom osobom na „prvu loptu“, a onda kad se klupko odmota shvatim da je na kraju ćorak.
Naučila sam mnogo iz takvih situacija. Ne kajem se, ljude puštam u život po osećaju, sigurna sam da su bili na pravom mestu u pravom trenutku kako bih savladala neke od lekcija koje mi znače za život koji živim sad. Učila sam kakva želim ili ne želim da budem, šta bih volela da dam svojim prijateljima i kakav odnos da gradim.
Prijateljstvo je dvosmerna ulica, učesnici „u saobraćaju“ u ovoj ulici zvanoj drugarstvo smo i mi i naši prijatelji. Kakva će interakcija biti ne zavisi samo od nas. Jer ako smo tu za nekoga i činimo sve da se naši prijatelji osećaju sjajno u našem društvu, a za uzvrat ne dobijamo ništa, vreme je da menjamo smer.
Kad sam donosila nagle odluke, a tiču se prekida nekih odnosa koje sam tad nazivala „prijateljstva“, mama me je često pitala moram li da kažem sve što mislim i mogu li to nekako malo mirnije da završim. U tom periodu života mislila sam da ne mogu, ali sad znam da mogu i mnogo više od toga.
Nikad ne možemo „ispraviti krivu Drinu“. Ako nas je neko lagao, izneverio, bio neiskren u prijateljstvu, rekavši istinu nećemo ništa postići. Laž, nemar, neiskrenost su prosto deo osobe koja se nalazi preko puta nas, naša odgovornost je samo pogrešna procena ili možda pretpostavka da su svi kao mi.
Naučila sam da ćutim i da odem. Samo se povučem i živim svoj život. Jer iako kažeš šta misliš, nećeš postići ništa sem nerviranja, milion suza i prebiranja po glavi zašto je to baš tako moralo biti. Kad vas neko izneveri, slaže, izda okrenite se svom životu, zahvalite se što je oslobodio mesto za neku kvalitetniju osobu koja će vas i vaše vreme ceniti. Jer drugi ne lažu vas, već sebe, tako je u svim odnosima. Nekad je teško ovu istinu prihvatiti iz prve, ali kad je usvojite sve bude itekako lakše.
Ljudi koji treba da se zadrže u vašem životu su upravo tu, sad u ovom trenutku i oni su najbolji za vas i vi za njih. Oni koji su otišli završili su svoju ulogu u vašem filmu. Umesto što ćete se možda mučiti pitanjima kako bolje niste procenili od samog starta ili kuditi sebe kako ste uopšte dozvolili takav propust. Zahvalite im se i oprostite im. Bolje nisu znali i naučili su vas važnoj lekciji, zlata vrednoj, kakvi ne treba da budete.
