„Promena je stvarna kada mislimo drugačije, kada se osećamo drugačije i kada se ponašamo drugačije.“ Margaret Moore
Niste zaista posvećeni
Ne radite ono što je potrebno već više o svemu tome slušate i pričate. Za lični razvoj, naravno ako želimo bolje rezultate, potrebna je posvećenost, svakodnevni uporan rad. Nije dovoljno samo čitati knjige, slušati videa i pričati o tome. Mnogo više je do sprovođenja onoga što znate da je potrebno za promenu. I sama sam bila u ovoj zamci, i to je za neke od nas deo puta koji se morao proći, ali je važno što pre osvestiti da je praksa i primena ono što dovodi do stvarne promene. Čini mi se da nema čoveka koji ne zna da je zahvlnost vrlo značajna praksa ličnog razvoja ali koliko nas to zaista primenjuje ili mislimo možemo mi to i bez pisanja i vežbanja. Ne može! Potrebna je vežba i zapisivanje. Isto je i sa meditacijom. Nemojte dozvoliti da budete obeshrabreni jer svako ko ima na šta da sedne može i da meditira.
Mislite da je dovoljno samo pozitivno razmišljati
Vrlo česta zamka u kojoj sam i sama bila. Mislila sam da nije potrebno odlaziti u prošlost i baviti se ranama iz detinjstva i mladosti međutim u nekom trenutku sam shvatila da ono što me onemogućava da zaista budem pozitivna su upravo neosvešćenje negativne emocije koje sam dugo držala sakrivene od sebe. Ne možemo zaobići bolne tačke našeg života i dalje zadržavati sav nagomilan, bes tugu, ljutnju, osećaj krivice i srama. Bez kratkotrajnog i osvešćujućeg odlaska u prošlost ne možete napred. Često mi dolaze ljudi koji su umorni od pozitivno stava i onih saveta „nabaci osmeh“ „budi veseo“, i sličnih i osete neverovatno olakšanje kada damo prostor „negativnim“ osećanjima. Ne samo da se oseti olakšanje već se onda i potpuno spontano dešava osemeh na licu i mir u srcu
Osuđujete se i nemate razumevanja za sebe i svoj ritam
Većena nas ne zna kako da bude nežna prema sebi i kako da sa puno razumevanje i podrške bude sebi najbolji prijatelj. Grublji smo prema sebi nego što bi to ikada bili prema nekom drugom i to nam je toliko blizak način razmišljanja da ga najčešće i ne prepoznajemo. Najčešći oblik motivacije je „guraj“ možeš ti to “ti s jaka“ ali se na kraju čovek oseća umorno i na duge staze ta strategija ne radi. Najbolje je, a i najefikasnije je motivisati sebe razumevanjem, nežnošću i empatijom. Osuđivanje kao i poređenje gde smo stigli i šta smo uradili ne samo da ne donosi rezultate već nam često stvara i određene fizičke tegobe. I u ovoj zamci sam bila (i to možda najduže od svih) i sve dok nisam promenila unutrašnji govor i zamenila reči sa „nisi dobra“ rečima razumevanja i topline „dobro je, dovoljno si dobra“ ništa se značajno nije dogodilo.
Ne radite na nivou na kom vam je potrebna promena
Da bi se dogodila transformacija potrebno je raditi na četiri nivoa:
- Duhovnom nivou
- Emotivnom nivou
- Mentalnom nivou
- Nivou ponašanja
Ako se osećate zaglavljeno proverite da se niste zadr\ali predugo na nekom od ovih nivoa, a da ste zanemarili rad na drugim nivoima. Mozak voli ono što je poznato i učiniće sve da ostane u okviru onoga što mu je znano i da izbegne novitete- I to je razlog zašto se predugo zadržavamo na nekom od nivoa. Potrebno je da svakodnevno radimo na svim nivoima i da se unpaređujemo duhovno (meditacija i molitva), da osluškujemo emocije (prepoznajemo poruke koju nose), da afirmišemo, pišemo dnevnik zahvalnosti(mentalni nivo), kao i da menjamo naše ponašanja i živimo kvalitetnije i zdravije.
Najčešća zaglavljenost je na mentalnom nivou i ako ste već pročitali bezbroj self help knjiga, afirmišete, meditirate, pišete listu zahvalnosti a nemate rezultata, najverovatnije je da imate gomilu neprijatnih ( negativnih) emocija i da ne znate kako da ih otpustite. Spiritalni baypass je nešto što se često viđa i što je opet nekako potpuno prirodno jer većina nas želi da izbegne neprijatna osećanja i na neki čudan način mislimo da taj neprijatni deo možemo da zaobiđemo. Ako imate utisak da ste sa svim što se dešava u miru, da ste svima oprostili, da se ni na koga ne ljtite i da niste tužni a stvari u vašem životu vam se ne sviđaju ili se ne menjaju, onda je vrlo verovatno da niste u kontaktu sa svjim osećanjima i da pravite bypass.
Zauzeli ste stav „Ja to znam“
Stav „ja to znam“ nas zatvara i onemogućava dalji rast. Na duhovnom putu je potrebno stalno ostajati otvoren i znatiželjan i više biti u ulozi studenta, učenika, istraživača, a ne profesora koji je to već sve savadao i pomalo mu je i dosadno. Igrajte se i osluškujete. Kada ste otvoreni život konstantno šalje ljude koji vam mogu pomoći u isceljivanju i baš na način koji vam je potreban. Budite otvoreni i znatiželjni spremni da zatražite pomoć i da za to i platite. I naravno i ovo znam jer sam „tu bila“ ali mi je promena odnosa i stav „očigledno nešto ne znam i spremna sam da učim“ doneo odlične i brze rezultate. Često sam menjala metode i terapeute ( mislim da ne postoji metoda koju nisam isprobala na svojoj koži) i svako od njih je doneo nešto novo i neki novi pomak. Budite otvoreni i spremni na promene i istraživanje.
I naravno – shvatite „zaglavljenosti“ kao deo puta sa kojima se svako od nas suočava.
Piše: Dragana Bačanek
