Druga strana medalje

 

Kad mi neko kaže da diskriminacija u Srbiji nije toliko izražena koliko mi se čini, ne znam da li da plačem ili da se smejem?Srbija je rekla sve što je imala večeras ispred skupštine. Ćuteći  je ustvari toliko glasno govorila  upravo na dočeku paraolimpijcima.
Da li vam njihove medalje sijaju nekim drugačijim sjajem?

Zašto nisu zaslužili doček kao šampioni ?
Možda što sede u kolicima? Ili te discipline nisu sportske kao što su ove gde se takmiče „zdravi i pravi“?
Na ovom dočeku ste svoju decu mogli da naučite najvažnijoj životnoj lekciji: nije sramota biti drugačiji-autentičan. Samo hrabri pobedjuju,- ovi šampioni su hrabriji nego što će mnogi bez „zdravstvenih dijgnoza“ ikad biti.
Od njih možete naučiti šta su vera i volja za životom.

Kad vas uhvati tuga što niste otputovali na odmor ili kupili nove cipele ugledajte se na ove heroje što sa osmehom žive u kolicima i ponosno kotrljaju točkove kaldrmom života.

Ako zagrebete malo ispod površine videćete da je veliko srce mnogo moćnije od debelog novčanika.

Pogledaj se Srbijo u ogledalo ako možeš posle ovoga.Jedan od paraolimpijskih šampiona upitao je onih,blizu
1000 okupljenih, „šta smo mi?“ uzviknuli su im: „Srbija“. Ako se po ovome gleda, onda je naša Srbija zaista mala, a ja mislim da mi možemo mnogo bolje  od ovoga. Pitam se gde je zapelo?

foto : Maja Dedagić