Preispitivala sam se poslednjih meseci da li idem u korak sa vremenom ili nekako kaskam…

U korak sam ja sa vremenom, ali onim kojim želim…

Vremenom u kom su se devojke pozivale na ručak, večeru, u bioskop, šetnju i kad momci nisu dobijali sve na tacni za čašu šampanjca u klubu, mesto u separeu… i mnogo toga još…da ne nastavljam. Pare su tu najmanji problem. Pare ustvari nisu problem. Već izopačene vrednosti…

I tako razmišljam o ovom novom vremenu, i to svaki put kad dobijem poruku u inbox. Ove poruke koje vidiš odmah, su „med i mleko“, za one u folderu koji moraš da otkriješ… Naišli ste svi na poruke prošle kroz “filter”, i ko zna šta ste sve dobili… ili nekom poslali.

“Hoćemo na piće, pa posle seks kod mene?” Čitam iznova, ne bi li možda pronašla još neku reč koju sam preskočila tokom prvog čitanja. Neka imaginarna osoba, koja me nikad nije srela, popričala samnom, me zove na seks na eks… Da nisam čula da je to “normalna pojava” u današnje vreme, mislila bih da me neko zeza sa lažnih profila.

Šta da odgovoriš na takvu poruku? Da se napraviš lud i odmah iskoristiš džokera u vidu opcije blok ili kažeš “ne hvala” ? Mnogo je smešno napisati “Ne, hvala”, kao da kažeš „ne. ne bih još jedan kolač, ili piće, ne mogu večeras u grad“…

Neki tu tišinu, kad ne odgovoriš, razumeju, a ima onih upornih koji te i pitaju “pa što me nećeš?” . „Ma koga hoću, ili neću, kad čoveče ni ne znam ko si, a ni ti ko sam ja, ali ti to očigledno nije važno“.

Pa postane neprijatno, jer onda pomisliš da imaš posla sa ozbiljnim ludacima, ili, kako bi sebi olakšao, uvedeš utešnu varijantu da su to ipak samo oni koji igraju na kartu “ako prodje, prodje.”

Najizopačeniji su mi oni koji su skoro godište mog dede a napišu “Dobro veče, lepa vam je profil slika” odmah dobijem nagon da povratim.

Ako ti se neko dopadne u virtuelnom svetu i možda želiš bolje da upoznaš tu osobu na javi, može li se sve odvijati kako su nas učili? Da se upoznajemo, družimo, vidimo sa kim imamo posla… I ako poželiš sa nekim nešto više, pa sjajno, ali bar znaš sa kim…