Njihovo venčanje, prvo kraljevsko, nakon 94. godine na Oplencu, donelo je mnogo radosti našem narodu , svojom skromnošću i čarobnim osmehom princeza Ljubica za kratko vreme osvojila je srca nacije i postala uzor mladim devojkama, a u našem iskrenom razgovoru otkrila mi je šta je za nju sreća i koje su vrednosti kojima teži u životu.
Svaka devojka sanja o svom princu, vama se san mnogih pretvorio u javu. Da li ste i vi u detinjstvu imali slične želje i šta je za vas zapravo bajka?
Princeza Ljubica: Kao devojčice, uglavnom sanjamo o princu na belom konju koji će nas paziti kao malo vode na dlanu. Međutim, kako odrastamo, shvatamo koliko je važno stajati na sopstvenim nogama, izgraditi sebe i svoj život, pa tek onda graditi život sa nekim dugim. Moja bajka je bila da živim život u skladu sa sopstvenom prirodom, da radim sa životinjama i bavim se poslom koji me ispunjava. Naravno, sve bi to bilo isprazno bez iskrene ljubavi, ja imam tu sreću da živim svoj žćivot iz bajke.
Koliko sam upućena, Princa Mihajla ste upoznali posredstvom prijatelja. Da li je to zaista potvrda da se prava ljubav dešava kad se najmanje nadamo?
Princeza Ljubica: Čini mi se da devojke sebi često stvaraju pritisak da pronađu pravu ljubav i to nas ponekad može odvesti na pogrešan put. Ja istinski verujem da se dve osobe pronađu onda kada su spremne jedna za drugu, a to se često desi baš onda kada se najmanje nadamo.
Čime vas je osvojio i koliko je na njegove manire, pored izvrsnog vaspitanja princeze Linde imala uticaj i činjenica da je princ Mihajlo odrastao u inostranstvu?
Princeza Ljubica: Mislim da su lepi maniri univerzalni, ma gde odrastali, i da je na Mihajlovo odrastanje uticaj imala pre svega njegova porodica. Nažalost, nisam imala priliku da upoznam Mihailovog oca, princa Tomislava, ali iz priča ljudi koji su ga poznavali, jasno je da je bio divan, odmeren i vrlo prijatan čovek, pa je Mihailo u njemu imao sjajan uzor. Mihajlova majka, princeza Linda je sjajna i sposobna žena, kakva je bila i njegova baka uz koju je odrastao. Kada dečaci odrastu sa takvim uzorima, od detinjstva nauče kako se treba ophoditi prema drugima i kako držati do sebe, što je podjednako važno.
Iskrena ljubav i viteška načela recept su za savršen život u današnjem vremenu
Velika je radost za naciju to što je vaše venčanje prvo srpsko kraljevsko venčanje na Oplencu nakon 94.godine. Koliko vam je značilo to sto će crkveno venčanje biti upravo tamo?
Princeza Ljubica: Venčanje na Oplencu je bila Mihailova i moja velika želja. Oboje smo vrlo vezani za to mesto i presrećni smo što smo bili u prilici da baš tamo budemo venčani. Mihailov otac je proveo poslednje godine svog života baš na Oplencu, dok su Mihailovi pradeda i deda, kralj Petar i kralj Aleksandar, osnovali Zadužbinu i izgradili prelepu crkvu Svetog Đorđa. Zato Oplenac nosi puno simbolike za Mihaila i mene, kao i za njegovu porodicu.
Pored venčanice koju str nosili na crkvenom venčanju,nosili ste i predivne kreacije Biljane Tipsarević i Dragane Ognjenović. Da li vam je bilo teško da donesete odluku koje će haljine biti pravi izbor za vaš najbitniji dan?
Princeza Ljubica: Odabir haljina nije bio naročito težak za mene – u salon venčanica Anabella sam otišla sa jasnom vizijom šta želim i uz njihovu pomoć, venčanica se materijalizovala preda mnom baš onakva kakvu sam zamislila. Takođe, naše divne dizajnerke, Dragana Ognjenović i Biljana Tipsarevič, neverovatno intuitivnim pristupom su potpuno razumele moje želje i moj senzibilitet, i stvorile haljine koje su to i odrazile. Ja sam bila presrećna noseći te kreacije, a sudeći po komentarima mojih prijatelja i porodice, to se moglo i primetiti.
Na venčanju ste nosili repliku krune kakvu je nosila Jelena Anžujska,Francuska princeza a srpska Kraljica, supruga Kralja Uroša. Njihova ljubavna priča i dan danas „traje“ u narodu. Vaša i Mihajlova ljubav na neki nacin moderna je bajka slicna ovoj srednjevekovnoj ljubavi. Da li mislite da mladi naraštaji trebaju da se podsete istorije kako bi se vratili pravim vrednostima?
Princeza Ljubica: Za mene je velika čast što sam mogla da ponesem repliku krune kraljice Jelene, upravo zbog istorijske pozadine. Verujem da treba poznavati istoriju svog naroda i učiti iz nje, ali istovremeno ne smemo biti zarobljeni u prošlosti. Važno je koncentrisati se na prave vrednosti, iskrenu ljubab i viteška načela, a zatim to primeniti na moderan život i sve izazove koje on sa sobom nosi. Mislim da je to pravi način da očuvamo svoj integritet.
Da li mislite da su se ljudi, zbog dinamičnog načina života , pomalo udaljili od tradicije kakvoj smo učeni i kakva je bila prisutna u životima naših predaka?
Princeza Ljubica: Svi mi živimo vrlo brzim tempom i ako ne ostavimo malo vremena u toku dana da se podsetimo sopstvenih prioriteta, lako se izgubi kompas. Nazovite to kako god želite – molitva, meditacija, vreme posvećeno sebi – smisao je isti. Moramo odvojiti malo vremena, ma koliko zaizeti bili, da se podsetimo šta je to zaista važno u našim životima. Tradicija tu igra veliku ulogu – možda smo malo zapustili naše običaje, alo ono đto se u Srbiji još uvek neguje, jeste jedinstvo i važnost porodice. Porodica je jezgro koje vam pruža sigurnost iz koje možete da se borite sa raznoraznim izazovima.
Svojom skromnošću,dostojanstvenošću i lepim osmehom devojkama pokazujete da ipak autentičnost privlači ljubav i osvaja srce. Koja je vaša poruka mladima koji će tek spoznati šta je prava ljubav?
Princeza Ljubica: Verovatno ću zazvučati kao kliše, ali razlog tome je istina ove tvrdnje –moramo negovati ono što jesmo. Pretvarati se da smo nešto što nismo zaista nema svrhe. Pre ili kasnije ćemo da otkrijemo svoje pravo lice, pa zašto to ne bismo činili to uvek i pred svima? Teško je živeti u suprotnosti sa svojom prirodom, a ja duboko verujem da smo srećniji kad nas ljudi oko nas vole zbog onog što zaista jesmo.
Spojila vas je ljubav prema prirodi stoga odluka da zajednički život nastavite u Srbiji pored svih mogućnosti koje vam se pružaju, ne čudi.Koliko vam prija vreme provedeno na jahanju i da li upravo u prirodi dobijate inspiraciju za neke nove poslovne projekte?
Princeza Ljubica: Vreme provedeno sa životinajam uvek proleti. One me uvek napune energijom i oslobode me sve napetosti koja se često nakupi tokom dana. Zato i Mihailo i ja provodimo vreme u prirodi kad god nam se ukaže prilika. Kada smo opušteni, onda smo najkreativniji, pa je i prirodno da se u tim trenucima javljaju najbolje ideje. Takođe, duge šetnje sa našim psom Akirom ili višesatno jahanje po predelima širom Srbije idealna su prilika za razgovore o budućnost, planove i maštanja.
Šta je to što je neophodno da biste za jedan vaš dan mogli da kažete da je ispunjen srećom?
Princeza Ljubica: Verujem da je sreća stanje duha i da ne zavisi od toga da li smo prosuli kafu po sakou i zakasnili na posao, ili je dan sunčan i lepo smo raspoloženi. Te stvari nas samo mogu učiniti radosnim ili nervoznim, ali sreća je, po mom mišljenu, saznanje da pored sebe imam ljubav svog života, porodicu koja me podržava, priliku da napredujem i rastem, posao koji me ispunjava, prijatelje koje mogu da pozovem u bilo koje doba. Za mene je sreća buđenje uz spoznaju da živim svoj život baš onako kako želim. Punim plućima.
Kruna Svete Jelene Anžujske poseban detalj na kraljevskom venčanju
Društvo Sveta Jelena Anžujska iz Kraljeva ustupilo je iz svoje zbirke, Zadužbini kralja Petra I iz Topole, repliku krune Svete Jelene Anžujske, za potrebe venčanja NjKV Princa Mihaila Karadjordjevića i Ljubice Karađorđević.
Kruna je rad srpskog vajara Ljubiše Mančića.
Društvo srpsko -francuskog prijateljstva Sv.Jelena Anžujska iz Kraljeva već 23 godine organizuje kulturnu,turističku i ekološku manifestaciju DANI JORGOVANA u slavu i čast kralja Uroša I i kraljice Jelene Anžujske.
Manifestacija „Dani jorgovana“ posvećena je francuskoj princezi i srpskoj kraljici Jeleni Anžujskoj, kojoj je kralj Uroš Prvi, iz ljubavi, kao budućoj srpskoj kraljici, zasadio jorgovane u dolini reke Ibra.
Legenda kaže da je to uradio da bi pripitomio i ulepšao litice doline i buduću kraljicu podsetio na rodnu Provansu.
Tako je dolina Ibra dobila ime DOLINA JORGOVANA.
Zabranjeno preuzimanja celog ili dela intervjua bez linkovanog izvora
