Ružica Petronijević: Sanjajte velike snove i ne zadovoljavajte se malim stvarima
subota, april 14, 2018
Mlada, sposobna, vredna, samo su neke od osobina koje krase ovu sjajnu devojku. Ružica Petronijević napustila je siguran, dobro plaćen posao kako bi ostvarila svoj san i to je jedan od razloga zašto je baš onamy cup of tea.
Šta je bilo presudno da donesete odluku i napustite siguran posao da biste ostvarili svoj san?
Ružica Petronijević: Kad je reč o važnim životnim odlukama, moram da priznam da nisam impulsivna i da zaista čekam da ona sazri i bude 100:0 za nju. Kada su svi razlozi „za“, a ne ostane nijedan „protiv“, onda presečem – dok se dvoumim, dajem sebi vremena. Tako je bilo i kad sam odlučila da dam otkaz sa pozicije urednika zabavnog programa jednog kablovskog kanala i posvetim se razvoju brojnih privatnih projekata i portala mycupoftea.rs. Posle predivnih 6 godina rada na Prvoj televiziji, dobila sam ponudu da postanem urednik na jednoj kablovskoj televiziji. Na poslu sam se osećala kao u zatvoru, živela sam za to da prođe 5 popodne i da što pre izađem iz kancelarije. Mesecima mi je svakog radnog dana prva pomisao bila: „Jao, jel baš moram na posao“, „Užas“, „Šta mi sve ovo treba“. I kad ništa dobro nisam mogla da nabrojim, osim nekoliko predivnih kolega, rešila sam da odem, jer nema tih para koje meni mogu da kupe sreću. Nisam videla priliku za lični i profesionalni rast i zato sam odlučila da odem iz toksične sredine i napravim sebi priliku kakvu želim i kakvu zaslužujem. Ipak, moram da naglasim da sam veoma zahvalna za to životno iskustvo, jer sam upoznala nekoliko fantastičnih ljudi i još jednom se uverila da će mi suština i ono što doprinosim uvek biti važnija od forme, titule i sigurne plate.
Koja je najvažnija lekcija koju ste naučili radeći kao novinar za redakciju emisije Exkluziv?
Ružica Petronijević: Period mog rada i profesionalnog usavršavanja u Exkluzivu je zaista nezaboravan. Ponosna sam što sam bila deo najgledanije emisije zabavnog karaktera u Srbiji i slobodno mogu da kažem da smo moje kolege i ja stvarale istoriju u ovom segmentu novinarstva. Rasla sam, učila i razvijala se profesionalno, ali i kao čovek uz sjajne ljude. Često izgovorim da je tri života malo da se dovoljno zahvalim mojoj urednici Slađani Slavković, koja mi je pružila priliku da radim na ovom projektu, iako sam 2010. godine, kada je počelo emitovanje emisije Exkluziv, bila najslabija karika u redakciji, novinar sa,u tom trenutku, malim iskustvom. Kad sam dobila posao majka mi je rekla: „Najvažnije je da se jednog dana setiš kako se Slađa ponašala prema tebi i da ti budeš takva prema mlađima.“ Nadam se da sam bar malo kao ona. Uživala sam tokom rada, a mnogo se radilo i znala sam da će se jednog dana sve isplatiti.U jednom trenutku sam osetila da sam dala svoj maksimum i da nema dalje u mom napredovanju na toj poziciji, odlučila sam dam otkaz. Sad mi je puno srce kada se setim tog perioda. Exkluziv mi je ulepšao život!
Koji vam je najdraži intervju koji ste uradili?
Ružica Petronijević: Intervju koji je zaista ostao upamćen je onaj koji sam u Londonu uradila sa Tomom Kruzom. On je za mene bio najznačajniji, jer je, pored Arnolda Švarcenegera i članova benda Depeche Mode, najveća zvezda koju sam intervjuisala.
Meni lično najdraži su oni koje sa radila sa Nebojšom Glogovcem, o čemu sam pisala i blog na mom portalu. Ivan Bosiljčić je jedan od meni najomiljenijih, jer je to čovek koji po mom mišljenju emituje ljubav i mir i zaista ga mnogo volim. U kategoriji najzabavnije javne ličnosti svakako je Jelena Karleuša. Sa njom je svako snimanje bilo nova avantura i neočekivana zabava.
Da li ste nekad imali situaciju kad ste poželeli da prekinete intervju ili prekinete snimanje?
Ružica Petronijević: Desilo mi se da sam želela da prekinem višečasovno čekanje na kiši, ali se ono na kraju završilo odličnim intervjuom sa Novakom Đokovićem, tako da je sreća što sam ostala uporna. Negativna iskustva mogu da nabrojim na prste jedne ruke i zaista su zanemarljiva.
Kako je nastao “my cup of tea” portal?
Ružica Petronijević: Portal My cup of tea nastao je iz moje potrebe da pišem o nekim temama koje nemaju baš nikakve veza sa javnim ličnostima. Falilo mi je da svoja interesovanja proširim i van okvira u kojima sam radila. U početku je to bio lep hobi, danas je izvor prihoda, ali mi je veoma važno što idalje, kada sam na čelu tima, imam istu satisfakciju kao prvog dana i mislim da je to ono što i naše čitatljke prepoznaju.
Da li su ljudi oko vas bili skeptični ili podržavajući kad ste uplovili u tu,novu, avanturu?
Ružica Petronijević: Bilo je raznih komentara i reakcija, ali sreća je što ja nisam neko ko će da donosi odluke na osnovu tuđeg mišljenja. Slušam svoje srce i intuiciju i uvek znam da sam na pravom putu i da je svaka odluka koju donesem najbolja moguća i eto, verujem da još uvek nisam pogrešila. Moja sreća je što sam uvek sanjala velike snove i što se nisam zadovoljavala malim stvarima. Sreća je i to što sam okružena uspešnim ljudima u porodici i među prijateljima i što mi oni, svesno ili nesvesno dokazuju da je sve moguće.
Koja je vaša poruka mladim ljudima koji sanjaju slične snove kao što ste vi imali?
Ružica Petronijević: Moja poruka je da sanjaju velike snove i da se nikada ne obaziru na komentare poput onih: „Baš svi tebe čekaju“, „Nema šanse da ti to postigneš“, „Budi realna“. Da sam to slušala, danas ne bismo vodile ovaj razgovor, a verujte, ovo je samo početak. Mladi ljudi moraju da budu svesni da je potrebno da ulože sebe, da bi uspeli, moraju marljivo da rade, da uče celog života i u boljima od sebe vide učitelja, a ne konkurenciju. Čitajte biografije uspešnih ljudi, okružite se ljudima koji vas motivišu. Spremite se i na oluje, ali one su prolazne. Nikad ne zaboravite da će vam u izazovnim trenucima više pomoći kućno vaspitanje nego znanje i iskustvo.
Kako bodrite sebe u izazovnim životnim trenucima?
Ružica Petronijević: Kada nastupe teški životni trenuci, ja ih pustim i prihvatim. Plačem, tužna sam i budem nervozna, a onda kada to prođe, bude mi lakše da nastavim dalje. Protivnik sam lažnog osmeha i sreće 24/7. Sasvim je prihvatljivo da osećamo sve emocije. Tokom rada na sebi sam naučila da brže nego ranije isprocesuiram negativna osećanja, pa mi posle izliva emocija prva pomisao bude kako to da rešim. Od kukanja u prazno nema pomoći, zato ja volim da rešavam probleme – to mi je izazov.
Koje su vam omiljene knjige? i Kad će čitaonica ‘my cup of tea’ oživeti?
Ružica Petronijević: Mnogo mi je teško da odlučim koja mi je omiljena knjiga, jer ih zaista obožavam. Na mom spisku neke od najdražih su Hajdi, Ana Karenjina, Bogati otac, siromašni otac, Razgovori sa Bogom i Lovac u žitu. Ovo su samo neke koje mi trenutno padaju na pamet. Veliki sam ljubitelj knjiga otkad znam za sebe, kupujem ih, čuvam i volim i velika želja mi je da jednog dana osnujem My cup of tea čitaonicu u koju će dolaziti svi oni koji dele ljubav prema pisanoj reči sa mnom. U stanu mi polako ponestaje prostora od knjiga koje kupujem svake nedelje. Nažalost, ne stignem sve da ih pročitam i zato bih volela da za nekoliko godina one budu od koristi svima koji to žele. Biće to moj poklon Beogradu.
Šta je sreća?
Ružica Petronijević: Za mene je sreća sloboda da živim, da se družim i da provodim vreme sa ljudima koje zaista volim, da radim ono što volim i da živim život onako kako hoću. Zahvalna sam na svemu što imam i što jesam i duboko verujem da sam srećna jer sam tako čvrsto odlučila i radim sve da budem ispunjena i zadovoljna sobom. Sreća je mogućnost da promenim sve ono što mi se ne sviđa i da uživam u svemu što mi se sviđa. Sreća je što nikada nisam oguglala na sve dobro što me okružuje i da baš ništa u životu ne podrazumevam.
Šta je ljubav?
Ružica Petronijević: Ljubav je za mene sila koja pokreće ogromne promene. Verujem da možemo da volimo druge samo ako volimo sebe. Ipak, ono što mislim da je svetu još potrebnije od ljubavi je podrška. Svi ljudi nekoga vole, ali retko ko zaista podržava druge ljude. Zato želim da poručim svim vašim čitaocima da se prvo ohrabre da podrže sebe, ali i druge u ostvarenjima svojih snova, ma koliko mislili da je to nemoguće ili glupo. Nemojte da mislite, jer analiza je jednako paraliza. Samo jednostavno podržite sve oko sebe. Osetićete ljubav i zahvalnost istog časa.
