Nema sreće i mira bez samoanalize. Nema spokoja bez uočavanja i odustajanja od noga što nam ne pripada. Ne možemo postići oslobađanje i dolaženje do pravog i istinskog Sebe ako nismo spremni, hrabri i dovoljno otvoreni da vidimo sve ono što nas sputava da živimo Istinu.
Spokoj nije nikakava nedostižna ideja, ili nešto što se nasumično događa, već nešto do čega se može stići upornim i istrajnim duhovnim radom – samoanaliza je jedan nezaobilazan deo na putu do Sebe.
Ne možemo biti srećni i ispunjeni ako u sebi nosimo mržnju, gnev, ljutnju, ako smo ljubomorni, ako zameramo, osuđujemo, kritikujemo… Gordost, hvalisavost, sumnja, nesigurnost, sažaljevanje, neprijateljstvo i još mnogo toga što nam se ne sviđa kod drugih je zapravo ono što treba očistiti iz svog mentalnog i emotivnog sistema.
Nema spokoja bez iskrenosti da priznamo da neke od ovih pogrešnih mentalnih navika nosimo u sebi i ne možemo očekivati dobrobit ako nismo dovoljno hrabri da priznamo i svoju energiju usmerimo u pozitivnom pravcu u neke dobre mentalne i emotivne navike. Sve što krijemo i ne želimo da priznamo ostaje da boravi u nama i da truje naš sistem i razboljeva telo. Sve bolesti i svaka nesreće dolazi od ovih i sličnih „negativnosti“ koje gajimo u sebi.
Milioni ljudi nikada ne analiziraju sami sebe. Nikada se ne zapitaju zašto im se dešava to što im se dešava, zašto žive kako žive i možda nikada ili kasno shvate da taj način mehaničkog življenja koliko god da je udoban ne vodi nigde. Nemojte biti kao lik iz priče u kojoj se čovek ceo život penjao vrlo efikasno po spratovima solitera, da bi na kraju shvatio da je ušao u pogrešan soliter.
Istinska samoanaliza je najveće umeće napredka.
Svako bi trebao da nauči da analizira samog sebe nepristrasno. Većina ljudi se ne menja jer ne vide svoje greške i pretvara se da je nešto što nije. Takav stav ne donosi napredak i naša duša pati, naš razvoj stagnira a naše telo reaguje i boli.
Kada analizirate ko ste, imajte čvrstu želju da odbacite vaše slabosti i da stvorite sami sebe onakvim kakvi bi trebali biti.
Samo dobar čovek može biti srećan čovek, samo onaj koji iz dana u dan teži da bude bolji i kvalitetniji može osećati mir, i samo onaj koji je spreman da iskreno analizira i menja sebe može očekivati dobro.
Nemojte biti obeshrabreni, svako od nas ima negativne karakteristike, da ih nemamo krasili bi neke druge svetove.Većina se dobro pretvara ili prezentuje samo ono što dobro izgleda ali svako od nas kada ostane sam sa sobom zna ko je. Nemojte upasti u zamku osuđivanja drugih, neka vam ono što vidite kod drugih pomogne da osvestite šta je ono na čemu vi trebate da radite. Princip ogledala neprikosnoveno deluje u ovom našem svetu i budite svesni da istinski moral uključuje saosećanje za druge u njihovom delovanju iz neznanja.
Možemo menjati sebe brzo ako smo dovoljno odlučni i ako uložimo dovoljno energije u promenu. Nekada je negativna navika duboko ukorenjena i potrebno je vreme. Ne treba odustati niti se obeshrabriti.
Svakodnevno odvojite vreme za analizu, budno motrite nad svojim mislima, rećima i delima. Posebnu pažnju usmerite ka motivima- zašto nešto radite. Možemo uraditi gomilu dobrih stvari ali ako motiv nije ispravan, iskren i dobar nećemo stići tamo gde želimo.
Ne dozvolite da vas niske strasti povuku na dno već se trudite da u pobedi ono najbolje u vama.
Volim Joganadinu rečenicu „Budite poput ruže, koja svima odašilje slatki miris dobrote duše.“ jer jedino tako možete biti istinski srećni i živeti u miru sa sobom i okolinom.
Piše: Dragana Bačanek
