Slušajući pažljivo ljude dok prićaju svoju životnu priču često imam priliku da čujem kako olako, kao da to i nije nešto važno ni strašno, prelaze preko bolnih i teških iskustava. I sama sam koristila strategiju “nije mi ništa” i stavljala masku “ja sam jaka” (dok sam iznutra patila) i zato mi je lako da prepoznam kod drugih takav odnos prema sebi i odsustvo dubokog saosećanja. Naša potreba da budemo jaki često nas zavara pa odlutamo od sopstvene ranjivosti i onoga što nam je zaista potrebno- saosećanja.
Saosećanje – najlepši dar
Skloniji smo kritici i osuđivanju nego što smo spremni da saosećamo i razumemo sebe, lakše ćemo pronaći grešku i biti grubi nego udeliti komliment i biti nežni prema sebi.
Godine strogoće i discipline dovele su me do spoznaje da bez saosećanja i nežnosti ne možemo daleko stići ako je sreća ono što tražimo i zato je moj poklon meni za ovu Novu godinu – veliki šareni džak saosećanja i nežnosti.
Ako se i vi odlučite za ovakav poklon, poklanjam vam neke važne smernice i putokaze .
Postižemo bolje rezultate kada imamo saosećanja prema sebi
Osloboditi se potrebe da budemo savršeni donosi veliko olakšanje, a još kada sebe darujemo saosećanjem, celo naše biće će nam biti zahvalno i suštinski spremnije za ostvarivanje onoga ka čemu težimo.
Istraživanja pokazuju da smo odgovorniji i spremniji za akciju ako smo nežni i saosećajni (osetila na svojoj koži) iako ljudi misle da je suprotan efekat i neretko se boje da budu puni razumevanja prema sebi jer misle da će izostati rezultati ( kritika je tako duboko ukorenjena).
Kada imamo saosećanja prema sebi osećamo se bezbedno i spremniji smo da iskoračimo iz komforne zone, preuzmemo rizik, zacrtamo veći cilj, jer ne postoji strah, ako pogrešimo ili stvari ne krenu po planu, da ćemo biti grubi i kritični prema sebi.
Kad se plašimo svoje reakcije mi tad izbegavamo prilike da pogrešimo, a to zapravo znači da izbegavamo prilike za rast i razvoj.
Šta podrazumeva imati samo – saosećanja
Prema dr Kristini Neff, koja je vodeći svetski ekspert iz ove oblasti, da bi zaista postojalo samosaosećanje onda moraju biti prisutna ova tri elemnta:
Ljubaznost vs. Samo osuđivanje.
Biti ljubazan, topao, nežan i pun razuumevanja prema sebi je neophodan element saosećanja. Ljudi koji imaju saosećanja prema sebi znaju da su problemi i životne nedaće potpuno prirodna stvar (ako ste čovek) i da je zato mudro biti nežan prema sebi umesto kritičan i ljut.
Kada realnost prigrlimo sa nežnošću i ljubaznošću onda lakše postižemo emocionalni mir, poručuje nam doktroka Kristina.
Zajedničko iskustvo svih ljudi vs. Izolacija.
Njačešće kada nam je teško osećamo se izolovano i imamo utisak da se samo nama dešavaju greške, padovi i bol dok je zapravo istina da svi mi prolazimo kroz raznorazne okolnosti i da svaki čovek ima neku svoju patnju.
Ako želimo da se prema sebi odnosimo sa saosećanjem onda je potrebno podsećati sebe da je patnja do ljudskog iskustva i nešto kroz šta svi mi prolazimo, a ne nešto što se dešava samo “meni”.
Biti čovek podrazumeva biti smrtan, ranjiv i nesavršen.
Svesnost vs Identifikacija.
Potrebno je imati svest o tome što osećamo ali se ne identifikovati previše sa tim unutrašnjim procesom. Biti prisutan kada su emocije i misli u pitanju ne znači biti kritičan i osuđivački nastrojen već jednostavno svestan svog unutrašnjeg procesa. Posebno treba obratiti pažnju da ne potiskujemo ili negiramo sopstveno stanje.
Ne možemo ignorisati bol i u isto vreme imati saosećanja.
Kako praktično primenjivati saosećanje
Saosećanje podrazumeva da priznamo sebi da smo ljudsko biće i da jasno vidimo kada nam je teško i koliko nam je teško (umesto da takva stanja ignorišemo). Zatim da zaista naše srce bude otvoreno i puno razumevanja za to kroz šta se prolazimo, a onda i da preduzmemo aktivno saosećanje tako što ćemo se sebi obraćati nežnim toplim glasom i to sa rečenicama koje jasno ukazuju da razumemo, volimo, saosećamo, i podržavamo sebe.
Prektično to bi značilo da sledeći put kada našto pogrešite, pokleknete, padnete, ili prolazite kroz nešto bolno ( to može biti i nešto sasvim malo kao situacija kada vam se ne javlja voljena osoba a rekla je da će se javiti).
Stavite jednu ruku na srce a drugu na donji deo stomaka (tako imamo jači kontakt sa sobom) i glasno izgovarajte , “tu sam”, “razumem kako ti je i šta osećaš”, “nisi sama”, “ovo je deo ljudskg iskustva i ne možemo ga izbeći”, i sve ono što bi ste rekli detetu koga neizmerno volite kada padne dok uči da hoda.
Pre toga možete sebi oprostiti za strogoću i nerazumevanje koje ste gajili prema sebi prethodnih godina i čak izgovoriti ( držeći ruke na srcu i stomaku) “oprosti mi za _________( navedite situaciju za koju se sećate da niste imali razumevanja u saosećanja za ono kroz šta prolazite) kakava sam bila prema tebi.
Piše: Dragana Bačanek
