Volim da pričam sa ženama koje menjaju svoj, ali i svet u kome živimo, svakodnevno. Moja sagovornica je baš ta, neustrašiva žena, koja svojim rečima miluje srca, ali i tera na razmišljanje i podstiče na promenu. Neustrašiva i svoja, glavna i odgovorna urednica Elle magazina, Teodora Bogdanović podelila je sa mnom kako je ostvarila sve što je do sad zamislila, čemu teži i o čemu sanja, ali i kako se oslobodila kad je u reči pretočila ono što joj je do tad pričinjavalo nelagodu. Verujem da će vas njena lična priča osnažiti I inspirisati kao što je i mene, dok sam sređivala ovaj intervju za vas.

Ko je Teodora? 

Teodora Bogdanović: I dalje jedna slatka kovrdžava devojčica koja se najradije smeje i mašta.

Kad ti se javila ljubav ka pisanoj reči?

Teodora Bogdanović: Još u školskim danima, kada mi je pisana reč bila omiljen sredstvo za iskazivanje emocija. Pismeni radovi, kreativno pisanje, recitovanje i govorništvo jednostavno su bili najomiljeniji kanali za sve ono što sam nosila u sebi. Ni danas se nije mnogo toga promenilo.

Sa tako malo godina već si puno toga postigla. Kako je došlo do toga da prvo postaneš urednica magazina Cosmopolitan?

Teodora Bogdanović: Nakon mnogo truda, rada i požrtvovanosti. Od samog ulaska u Cosmopolitan redakciju, bila sam prva u redovima za sve što je trebalo. Svakog dana radila sam do kasnih večernjih sati, prihvatala se mnogih zadataka, pa čak i onda kada nisam bila sigurna da sam bila spremna za njih. Vodila me je ogromna želja za učenjem i uvek sam sebe izbacivala iz zone komfora ne bi li savladala svaki stepenik pred sobom. To mi je bio glavni cilj.

A onda sam od pozicije novinarke i asistentkinje glavne i odgovorne urednice, došla do pozicije novinarke urednice, a godinu dana kasnije i do pozicije Glavne i odgovorne urednice brenda Cosmopolitan. Danas kada se osvrnem na to, zaista sam ponosna na sve što sam i kako uradila, ali i na to što ono najvažnije nisam izgubila. Sebe.

Koliko je izazovno biti na toj poziciji?

Teodora Bogdanović: Kad sa dvadeset pet godina postanete urednica jednog globalnog brenda čije je sedište u Americi, odmah vam je jasno da iza i ispred toga stoji ogromna odgovornost, ali i predanost kako biste nečije poverenje opravdali i dostigli sve što ste zacrtali. Uvek sam bila dobra u postavljanju ciljeva pa mi prelaženje sopstvenih granica nije bio problem, već neka vrsta igrice sa samom sobom. To može da bude mač sa dve oštrice, ali u mom slučaju mislim da je bio opijum koji me je gurao napred još jače i bolje. To je podrazumevalo veliku predanost svemu što je ta uloga donosila, ali i spoznaju i rad na najrazličitijim sposobnostima koje su prirodno sada postale i deo mene.

Šta bi poručila mladim ljudima koji bi voleli da jednog dana budu na uredničkoj poziciji?

Teodora Bogdanović: Da se trud i predan rad uvek isplate, ma šta vam drugi govorili o tome. Vera u sebe igra najjaču ulogu kojim god poslom da se bavite, ali i osluškivanje drugih, jer iza svakog uspeha stoji srećan tim. Takođe, koliko god daleko da stignete, nikada ne zaboravite odakle ste krenuli.

Wanted  platforma je za kratko vreme postala obožavana od svih, kako je bilo raditi u isto vreme print, online ali i Podcast?

Teodora Bogdanović: Uh, izazovno. Wanted projekat je bio plod moje vizije, ali i ozbiljne redakcije koja je vredno radila na svakom segmentu ovog brenda. Od portala koji se bavio samo lokalnim sadržajem i iskustvom redakcije po mnogim pitanjima, izrodilo se kvartalno print izdanje na 300 strana, a zatim i podkast koji se bavio ženskom biznis zajednicom. Biti osnivač, pogon i realizator ovakvog projekta, za mene je jedno posebno važno i dragoceno iskustvo koje me je mnoštvu stvari naučilo.

Sad si na poziciji urednice Elle magazina i na tim stranicama sa svojim timom zaista kreiraš magiju. Šta ti je posebno važno da preneseš ljudima koji čitaju Elle?

Teodora Bogdanović: Emociju, inspiraciju i znanje iz najrazličitijih segmenata kojima se bavimo. Bilo da je u pitanju moda, lepota ili aktivističke i društvene teme koje su nam jako bitan deo magazina. Pravljenje sadržaja na papiru je posebna umetnost i svako prepoznavanje istog, u meni budi najlepše emocije. Sva naša razmišljanja se mogu osetiti na tom papiru i ako samo delić njih uspemo da prenesemo, apsolutno smo na dobitku.

O čemu Teodora sanja?

Teodora Bogdanović: O kamenoj kući pored mora sa bistro cvećarom u dvorištu, dok ona u lepršavoj haljini vozi biciklu sa korpicom na obali.

Knjiga kojoj se uvek rado vraćaš?

Teodora Bogdanović: Dete u tebi mora da pronađe svoj zavičaj.

Isprva joj nisam verovala, a onda se na sredini dogodila magija.

Omiljeni grad i zašto baš taj grad?

Teodora Bogdanović: San Francisko.

Zato što je prepoznao deo moje duše, koji sam tamo i ostavila.

Trendovi za proleće leto su?

Teodora Bogdanović: Najbolje od njih ćete otkriti na stranicama novog broja magazina Elle. Mogu samo reći da im se jako radujem. 

Šta je sreća?

Teodora Bogdanović: Sve ono što imate, a ne vidite.

Šta je ljubav? 

Teodora Bogdanović: Sigurna luka, stisak ruke i zagrljaj u koji ceo vaš Univerzum staje.

Na Instagram platformi podelila si i ličnu priču koja je druge žene osnažila. Kako si se tad osećala?

Teodora Bogdanović: Oslobođeno. Nisam neko ko se tako lako otvara, ali projekat na kom sam učestvovala a koji govori o prevenciji raka dojke, u specifičnom trenutku me je bocnuo gde niko nije uspeo. Momenat kada sam svoje emocije pretočila u reči, bio je zagrljaj samoj sebi i potvrda da je u redu i neprijatne stvari reći naglas. A onda, komentari koje sam dobila od mnogih drugih žena i devojaka bili su samo dokaz da vaša priča, ma koliko bila prijatna ili ne, može biti preko potrebna nekome čak i onda kada to najmanje slutite.

Šta je Teodori važno u ovom periodu života?

Teodora Bogdanović: Da osvesti baš svaki trenutak.

Kako sebe ušuškaš kad si tužna? 

Teodora Bogdanović: Davanjem vremena sebi. Omiljenim ritualima. I ponovnim maštanjem.

Kakva je po tebi neustrašiva žena i ko je ona? 

Teodora Bogdanović: Mislim da je svaka žena po prirodi neustrašiva čak i kada i ako misli da nije. Pitanje je trenutka i situacije kada će to da osvesti, ali neustrašivost po meni dolazi iz srca, duše i stomaka. Neustrašivo je kada ste hrabri. Ali isto tako i kada dopustite sebi da ste emotivni. Borbeni. Voljeni. Povređeni. A onda i preporođeni. Sve to je za mene danas neustrašivo!