Ako ste i malo zagazili na put osvešćivanja ili ono što se češće naziva „rad na sebi“ onda ste možda uočili i da u vama „živi jedan kritičar“.

Istraživanja pokazuju da prosečna žena sebe kritikuje osam puta dnevno, a jedna od sedam žena sebe kritikuje tokom celog dana.

Najčešće je taj „unutrašnji kritičar“ posledica strogog roditelja koji nije imao razumevanja za naše potrebe i nije mu bilo važno kako se osećamo (jer je i sam tako učen). Već je taj roditelj imao jedan strožiji pristup i najčešće je bio je orjentisan na rezultate i ono što postižemo.

Način na koji smo tretirani kao deca usvajamo i nesvesno počinjemo na isti način da tretiramo sebe, i taj strogi spoljašnji glas polako postaje naš unutrašnji glas i nastavlja da živi u nama. Bez obzira da li je taj roditelj i dalje svakodnevno prisutan u našim životima, mi taj glas svuda nosimo sa sobom u našem unutrašnjem svetu.

Svaki način razmišljanja je nekada sa razlogom ustanovljen, kao neka vrsta strategije za preživljavanje i postizanje, i nečemu nam je služio, zato je važno da ne budemo ljuti prema bilo čemu što nosimo u sebi i kruto odbacivati bilo koji deo sebe. Potrebno je sa puno nežnosti i razumevanja prihvatiti svaki deo sebe i osvestiti ulogu koju ima takav način razmišljanja.

Grubo odbacivanje ovog dela neće doneti olakšanje ni rešenje već upravo suprotno – na ovaj način ga jačamo.

Kako ga promeniti?

Prvi korak je da  identifikujemo taj glas, osvestitimo ga, prepoznamo, a zatim da mu se nežno obratimo i kažemo „Vidim te“ ( ovde možete uraditi i vizualizaciju tog dela sebe i napraviti mali dijalog ).

„Ti si taj kritičar što živi u meni što misli da se uz pomoć strogoće i biča mnogo moće postići „Razumem odakle dolaziš“ (važno je da zasita razumemo ulogu koju ima a ne samo da izgovorimo) “ „Hvala ti“.

Taj glas je imao svoju ulogu u našim životima i treba mu odati priznanje, zahvaliti mu se i predložiti mu da preuzme jednu višu i bolju poziciju, a to je da sada postane nežni, pun razumevanja „glas podrške“.

Ne možemo odbaciti ovaj deo sebe već ga možemo promeniti-unaprediti u nešto što će nam  u ovom trenutku i dalje u životu više služiti.

Nemojte očekivati da će se promena dogoditi u trenutku, potrebno je vremena da se promeni način na koji dugi niz godina razmišljamo i zato imajte puno strpljenja i razumevanja za sebe.

Ovo je prvi korak i potrebno je vežbati dok nam nam se taj drugi nežni glas ne postane spontana opcija o kojoj ne moramo preterano razmišljati.

Umesto hladnog, oštrog glasa –  kreni, uradi, možeš, nije dovoljno dobro, nije dovoljno brzo, kvalitetno, efikasno, ne znaš to dobro, glup si, i ostale „reči koje motivišu“ usvajajte nežni, topli, podržavajući glas  – polako, uz tebe sam, zajedno ćemo to uraditi, ne brini, pa šta ako si napravio grešku, dovoljno je dobro. Dovoljno si pametan, sledeći put ćeš uspeti, naučićeš i sve one lepe i zaista podržavajuće poruke.

Lagano će  kritičar biti sve tiši, a ohrabrujući glas sve jači i dominantniji.

Ne odbacujte ni jedan deo sebe već ga sa ljubavlju i razumevanjem menjajte i unapređujte. Često ne znamo odakle ti strogi glasovi u nama i potrebno je malo odlaska u prošlost i osvešćivanja poruka koje smo kroz odrastanje dobijali.

Nežnost prema sebi mi je bila potpuno nepoznata. Dugo nisam mogla suštinski da razumem koje su dobrobiti toplog, podravajućeg odnosa prema sebi jer mi se jedino strogost činila  svrsishodnom, ali kada sam zaista uspela da svog kritičara unapredim u nežnog podržavajućeg prijatelja mnogo toga se promenilo na bolje.

Sa nežnošću prema sebi i pravom podrškom ne samo da se osećamo bolje u svojoj koži već i postićemo mnogo bolje rezultate.

Piše: Dragana Bačanek

Ukoliko imate nekih pitanja ili vam je potrebna podrška u ovom procesu Dragani možete pisati na draganalifecoach@gmail.com