Mnogi su pokrenuli brendove, ali on je napravio revoluciju. Sigurna sam da ste bar jednom kupili njegov proizvod i da ste svakako čuli za Ivica i Majica brend, koji obožavaju svi od Vardara pa do Triglava, ali i širom sveta. Sa Vladimirom Nićiforovićem Nićijem, popričala sam o njegovom putu od nule do vrtoglavog uspeha, ali i masterclass-u koji organizuje po prvi put i to ove subote, 22.aprila u Beogradu.

Ko je Vladimir ?

Vladimir Nićiforović: Uh, evo iz godine u godinu otkrivam, ali se konstatno menja pa me stalno izennađuje. U suštini jedan običan, razigrani čovek, koji lebdi između zemlje i neba.

Brend Ivica i Majica ove godine slavi 10. Godina postojanja. Kako se rodila ideja za brend? 

Vladimir Nićiforović: Ideja se rodila u trenutku kada nisam imao posla u osnovnoj struci. Iz nekog očaja i potrebe da ne pristajem na kompromise u glumi uz pomoć prijatelja otvorio sam fejsbuk stranicu sa nekoliko prvih modela. Krenulo je iz igre, bez ideje da može da bude ono što je danas.

Koji ti je najveći strah bio kad si počinjao ?

Vladimir Nićiforović: Ne sećam se strahova što znači da nisu bili jaki… prvi strahovi koje pamtim su počeli kada se posao zaozbiljio. Neki su bili i da će dosaditi ljudima, da će preko noći sve nestati, da neću više imati ideje i umeti da rastem… uglavnom svaki strah me je naterao da mućnem glavom, nešto promenim i guram napred.

Šta bi poručio ljudima koji bi voleli da pokrenu nešto slično tvom brendu?

Vladimir Nićiforović: Pa da pokrenu. Da ne sede i ne čekaju idealan trenutak. On se neće desiti. Ja sam neko ko uči da leti tako što skoči sa litice i onda otvara priručnik o letenju. To uvek savetujem i drugima. Bacanje u vatru nas tera na pokret jer nemamo drugog izbora!

Kako nastaju Ivica i majca novi proizvodi?

Vladimir Nićiforović: Danas nastaju tako što me tim postavi na stolicu i kažu ajde smišljaj. Treba nam nešto novo i sveže i ja onda nemam gde. Svaki proizvod danas prođe kroz veliki brain storming mog tima i mene. Ume da bude i dramaatično u našim debatama ali sam naučio da nisam najpametniji i umem da popustim i nađem sredinu.

Koliko ti je važna interakcija sa ljudima koji kupuju tvoje proizvode?

Vladimir Nićiforović: Jako! Brend postoji zbog njih. Zbog toga što oni vole, poklanjaju i žele da nose. Zato je jako važno da ih osluškujemo, pratimo i pitamo.

Da li društvene mreže utiču na povećanje prodaje i koliko vremena ti oduzima kreiranje kontenta za mreže brenda?

Vladimir Nićiforović: Kod nas utiču. Mi smo brend koji je nastao na mrežama i najviše preko mreža i prodajemo. Naš butik je mesto gde dolaze ljudi koji su uglavnom prvo komunicirali sa nama na mrežama, ali više vole uživo da vide proizvode.

Kreiranje kontenta danas oduzima mnogo manje vremena nego ranije. To je tako zato što ceo tim kreatora jako brzo radi. Ivana (objektivana) kreira naš kontent već godinama i jako smo uigrani! Povremeno i ja uletim sa nekom idejom reelsa ili fotki koje uradim.

A Ana sve to upotpunjuje dizajnom i crtežima.

Kojom brzinom se prodaju proizvodi koje radiš sa Marijom Šerifović kad ih ona objavi na mrežama?

Vladimir Nićiforović: Brzinom svetlosti, hahaha.

Baviš se i glumom, koliko ti uloge pozitivno utiču na kreativnost?

Vladimir Nićiforović: Da, ja sam pre svega ovoga završio glumu u klasi profesora Vladimira Jevtovića. Počeo sam kao glumac i danas to jeste početna tačka za sve što radim. Gluma ima veliki uticaj na majice, na vođenje brenda i firme, na komunikaciju i stvaranje svega što radimo.

Na primer, kao fotograf sam okrenut modnoj fotografiji, ali sa velikim uticajem filmova novog talasa koje sam još kao student zavoleo.

Sa kim bi voleo da sarađuješ kroz glumu?

Vladimir Nićiforović: Branka Katić, Vesna Trivalić, Meril Strip, Tom Henks .

Živiš na relaciji Beograd – Pariz. Šta ti je život u Parizu doneo? 

Vladimir Nićiforović: Uh, mnogo. U Parizu upijam inspiraciju na svakom ćošku dok šetam. Od francuza sam naučio da budem opušteniji, samouvereniji i bezbrižniji. Neopterećeni su i sigurni u sebe. Na primer, kod nas je “nepristojno” da se predložiš nekome za saradnju, tamo je nepristojno da to ne uradiš. Ako nešto umeš onda moraš i da ponudiš to drugima. Taj deo još uvek učim, pošto sam ja čovek koji uvek čeka poziv.

Kako kažu u Emily in Paris.

You live to work. 

We work to live.

I to jeste tako kod njih.

Ti si pored svih ovih poslova i kontent kreator za druge, radio si i za Tamaru Kalinić, šta si naučio iz te saradnje?

Vladimir Nićiforović: Uh, o ovome možemo ceo intervju, a ne jedno pitanje haha.

Mnogo sam naučio od Tamare kroz rad sa njom. Iskustva i klijenti za koje sam radio sa njom su zvučala nedostižno i onda trepnem i eto nas u Chanel fabrici parfema u Nici.  Najviše sam naučio o influenserskom poslu o kojem nisam mnogo znao, o modnoj industriji koja me je zanimala, načinu kreiranja i razmišljanja, o mrežama i trendovima. Video sam da veliki trud i rad, sa jasnim ciljem, moraju da se ostvare ako si uporan, vredan i dosledan sebi.

Uskoro organizuješ masterclass možeš li nam reći nešto više o tome?

Vladimir Nićiforović: Da, već godinama me ljudi iz okruženja vuku za rukav da uradim ovako nešto. Ja to nisam osećao i nisam bio spreman. Sada verujem da je trenutak da krenemo i u ovu priču i ne mogu opisati koliko sam uzbuđen.

Stavio sam na papir desetogodišnje iskustvo u biznisu na mrežama, i iskreno i sebe iznenadio znanjem koje sam stekao. Nisam razmišljao o tome jer sam ja jedan praktičar. Samo da se radi i sprovodi, i sad. Kad sam seo i napisao, shvatio sam da to zaista može pomoći ljudima koji rade slično kao ja.

Kakva je neustrašiva žena?

Vladimir Nićiforović: Lana, Nina, Ana, Nataša, Sofija, Tamara, Srna, Jovana, Ivana, Milica, Senka, Marija, Aleksandra, Saša, Belinda, Olja, Jelena, Saška, Slavica, Una, Iskra, Matea, Mina i mnoge druge koje znam su baš takve svaka za sebe. Jedinstvene i neustrašive.

Šta je sreća?

Vladimir Nićiforović: Mislim da je sreća vrlo interna i subjektivna. Za mene je sreća sve što radim i sve čime sam okružen.

Šta je ljubav? 

Vladimir Nićiforović: To najbolje odgovaraju deca u onim kvizovima. Mogu sad da namaštavam da napišem nešto pametno ali verujem da ljubav može samo da se oseća, a jako teško napiše.