Najčešći problem koji može da vam se dogodi je da ne unosite dovoljno vode, a pod dovoljno podrazumevam onoliko koliko je potrebno vašem organizmu. Kada ne unosimo dovoljno vode (tečnosti) organizam možemo dovesti u stanje dehidratacije.

Šta se zaista dešava kad dehidrirate?

Kada u telu vladaju normalni uslovi, razni mehanizmi čuvaju ravnotežu tečnosti i elektrolita.
Čak 45-50% telesne mase žene čini voda dok je kod muškaraca to 50-60%.
Locirana je u samim ćelijama, ali i oko njih.
Sadržaj elektrolita nije isti u samoj ćeliji i van nje. Natrijum, hlorid i bikarbonat su primarni elektroliti van
ćelije dok su unutar nje primarni kalijum, magnezijum i fosfat.
Ukoliko izlaz tečnosti premaši unos tečnosti, dolazi do neuravnoteženosti i dehidratacije.

Ovo su simptomi putem kojih vam telo poručuje da ste dehidrirali:

žeđ
suvoća usana
umor i slabost
povišena telesna temperatura
mučnina
glavobolje
mišićni grčevi

Teška dehidratacija podrazumeva i:
povraćanje
taman urin
gubitak svesti
otkazivanje bubrega i jetre

Kad dođe do dehidratacije, smanjena je i distribucija kiseonika i hranljivih sastojaka što neminovno
dovodi do slabosti i povećane koncentracije toksina.
Telo štedi vodu tako što smanjuje aktivnost bubrega. Posledice svega navedenog su pospanost, slabost, umor, loše raspoloženje… I ovakva stanja ljudi često „rešavaju“ unošenjem prerađenog šećera i grickalica jer nisu
naučili da slušaju svoje telo. Neraspoznavanje signala žeđi i gladi je veoma prisutna kod većine ljudi.

Potreba za hidratacijom prosečne odrasle osobe jeste 2,6 litara dnevno.

U proseku, 900ml ove količine će se konzumirati u ishrani i oko 300ml će biti dostupno unutar našeg tela
sa metaboličkom vodom. Da bi se obezbedila pravilna hidratacija, preporučuje se konzumiranje oko 1,5
litre vode dnevno.
To naravno ne znači da treba da sednete i popijete 1,5 l vode odjednom jer će u tom slučaju samo
protrčati kroz vas.
Idealno je da podelite na 6 – 8 manjih delova i raspodelite tako da nema klasičnog nalivanja.
Uzmite u obzir da se u unos tečnosti računa i kafa, razni napici, voćni čajevi, čak i voće i povrće koje je bogato
vodom.

Ukoliko nemate naviku da pijete dovoljno vode, postoje različite aplikacije koje vas mogu podsećati na
to, a uvek postoji i varijanta da čašu/flašu koju volite napunite vodom i držite je npr. na svom radnom
stolu. Tako ćete nesvesno početi da je pijete i vremenom će vam zaista i preći u naviku.
Stvorite rutine koje podrazumevaju čašu vode pre ili/i posle obroka, tokom obroka, pred izlazak napolje…
Kad god vi smatrate da će vam najviše prijati. Ukoliko imate decu, bilo bi korisno da ih tome naučite od
malena, onda će im optimalan unos tečnosti biti sasvim prirodan.

I sledeći put kada vas zaboli glava ili osetite umor, pr nego što posegnete za kafom ili brufenom, popijte
jednu veliku čašu vode… Možda vam je baš ona falila.

Nada Piliškić, FITT.RS

Photo by Andrej Lišakov on Unsplash