Da li ćemo zaista biti srećni ako budemo vozili auto kao naši prijatelji,posedovali cipele koje ima drugarica ili pak  dečka naše poznanice? Kakva zabluda.

Danima se pitam zašto je  tuđe slađe ?

Da li je moguće da čim okačim na društvene mreže sliku sa lepim momkom i ispod slike stavim srce , sve devojke krenu da ga prate i pišu mi u inbox sa pitanjem „ko je to? „

Danas očigledno nema više onog “ poštujem tuđu teritoriju“.

Vlada jedna suluda energija želje za posedovanjem nečijeg, pa makar to nečije bilo po svačijem osim našem ukusu.

Često se setim rečenicenice „idem u suprotnom smeru od mase“. Tako živim i time se vodim.

Ako je nešto trendi u datom trenutku, meni počinje da se dopada tek kad popularnost „opadne“.

Svi su svuda i svi su sve osim nasmejani i srećni.

Bore se za neki status,mnogo novca i brendirane torbe  ili pak automobile, zbog drugih.

Znam puno ljudi koji bukvalno žive na ivici egzistencije i trpe gladni zarad skupih stvari koje će dva puta obući i koje možda niko neće ni primetiti.

Ali, bolje da se ima. Što da neko ima pre njih.

Trkaju se sa nekim, a ustvari sami sa sobom.

Većina ljudi večera na mestima koja su popularna- iako je tamo hrana bezveze, oblače se jedino gde je skupo, piju piće za stolom na sred ulice, samo da bi fascinirali. Koga ? One pogrešne, koje ništa sem mizerije izpraznih priča ne može da ispuni.
Kad sam drugu rekla da neću da pijem piće za tim stolom na sred ulice ,da bih bila vidjena, nije me razumeo jer je njemu to bitno.

 Meni je bitno da mi je udobno i da budem što dalje od onih koji u takvim „izlascima“ osim ispijanja pića „piju“ još jednu dozu trač napitka koja im je potrebna kako bi preživeli i zabavili se tuđim životima, problemima i nesrećama .

Jer,kod nas se, izgleda, i tuga lakše podnosi kad su i drugi „u kanalu“.
Pa kad već nesto mora da bude tuđe, nek bude i tuga, jer je tuđa ipak slađa.