SAMA SAM, SUPER MI JE… HVALA NA PITANJU

“Princa biraju otkucaji srca i treptaj duše…”

Koliko želim dete, moju malu bebu kojoj ću pokloniti svu ljubav i emocije koje prelivaju moje srce znaju i ptice na grani. Milion puta sam naglas izgovorila vapaje moje duše.
Toliko puta sam i čula “rodi dete sebi”, šta te briga.
Ponavljali su  to svi osim moje majke. Ponekad sam pomišljala “šta joj je, zašto ne podržava to?”
Slušala sam “rodi dete sebi, rodi dete sebi, rodi dete sebi“ toliko puta da sam čak u jednom periodu tu misao čuvala kao primarnu.
Ehej, šta čini uticaj okoline!
U jednom trenutku sam lupila sebi “dva šamara”, doduše virtuelna i probudila se iz sna zvanog samohrana majka. Svesno odabran status SAMOHRANA MAJKA. Ko sam ja da dete osudim na život bez oca pre rođenja? Odakle mi to pravo? Sebičnost nije ljubav. Ja koja sam odrastala sa tom privilegijom da imam najdivnijeg oca na svetu, oca koji me miluje pogledom i voli na najnežniji mogući način. Oca koji mi kaže kad pogrešim: ”dobro, šta ćemo sad, potrudi se da to ne ponoviš”. Kad sam se probudila iz magnovenja, shvatila sam “tišinu“ svoje majke na opasku “rodi dete sebi”. Tata mi je bio najveća podrška dok sam prolazila kroz sve operacije, kako meni, tako i majci . Stub porodice na sve načine. Pobedio je strah od nepoznatog I prigrlio neizvesnost koje nosi “sutra”  ljubavlju namenjenoj nama dvema. Tata je verovao u mene, video je širu sliku od bolničkog scenarija. Mnoge  druge tate napuštaju svoju decu sa zdravstvenim problemima i invaliditetom iz staha i kukavičluka.

Super tata

Kad sam sebe podsetila kakvog super oca imam celog života, koliko mi to znači, odustala sam od sulude zamisli da budem mama, mislim i mama i tata svom detetu jednog dana.
Srećna su deca koja odrastaju u porodicama sa oba roditelja.
Nekad olako shvatamo njihovu brigu, često se ljutimo na njih a u suštini im se potajno divimo. Što sam starija, više se divim svim dobrim roditeljima. To je ozbiljan posao, 24 sata 365 dana u godini, ako imate srce, savest i ljubav. A oni koji nisu takvi… neću trošiti reči na njih . Barem ne sad.
I da, nekad ti mnogo bolji otac ili majka budu oni čija nisi krv. Krv ništa ne znači, biti roditelj je nešto sa čime se rodiš ili ne. Znam mnoge porodice gde se nerođeno dete voli kao da je najrođenije i ne postoji ništa što neznancu može dati na znanje da niste “rođeni”. Roditeljstvo je čarolija bića.

Da li “princ” živi online?

Nakon “dobronamernih” saveta “rodi dete sebi“ dolazi moj omiljeni deo.
Prestala sam da idem na slavlja na kojima se ne osećam prijatno.
Nek mi je to i rod najrođeniji, ako moram da glumim i  budem na ispitivanju kao kriminalci u Mup-u, NEĆU DA IDEM. Kad sam svesno počela da ne odlazim gde mi nije prijatno, mama je bila malo šokirana “Saša, to nije u redu, to su nam prijatelji”.  Dobro mama, znam da su nam prijatelji, ali ne idem tamo gde mi  umesto zagrljaja i dobro došla kažu OPET SI SE UGOJILA ili 33, A JOŠ SE NISI UDALA? NE idem. Tako je i dan danas.
Što bih išla i lagala narod ”imam decka, ima vremena”. Ne lažem i ne želim da pričam priču koju drugi želele da čuju. Nisam se udala i super mi je. Hvala vam što mi ne verujete, ali to me ni ne zanima (više rekoh sebi u bradu ).
Toliko puta sam čula to “vreme ti je da se udaš, sve su ti se drugarice udale” da sam, moram priznati, nekoliko puta i plakala, čak sam pomišljala da mi nešto fali jer nisam našla svog “princa” za udaju. Zašto nas lažu da prinčevi postoje, zašto nas uče da su prinčevi savršeni ?
Niko nije savršen, ni vi, ni ja, ni Ken, ni Barbika.
Što pre to prihvatite, biće vam lakše.
Princa iz bajke moderne devojke današnjice traže onlajn. Veruju slikama koje su prošle kroz hiljadu filtera, upuštaju se u veze ne znajući ko je i šta je, jer on je LEP i sve devojke lude za njim. Zvuči smešno generacijama vladavine  interneta, instagrama i twitera, ali naši stari su znali da kažu “znas li čiji je?”. Danas mu ne zna ni prezime, a već je pred oltarom, neka u glavi, a neka u stvarnosti.

Bračni zaveti

Rodi dete princu, razvede se posle 6 meseci JER ON NE VALJA NIŠTA. Detetu ne dopušta da vidi oca jer mu tera inat ili oca boli uvo za dete. Ne zna se šta je crnje.
Koliko puta u poslednjih par godina čujete takve priče? Ja baš često i naježim se kad neko izgovori ”ne može da viđa dete”. Halo, dete nije auto da mu ne daš  ključeve. Dete ste napravili zajedničkom igrarijom i dete ima pravo na oca  ili majku. Kad čujem da se jedno drugom svete preko dece, dođe mi da vrištim naglas. Kakav čovek i koliko sebičan moraš da budeš da ti ništa nije sveto, pa ni rođeno čedo.
I tako gledajući svoje okruženje, gde je od 100% brakova većina onih gde ni jedan jedini bračni zavet nije ispunjen, shvatila sam da mi je super da budem neudata i da možda misle da mi je “prošao voz”, da ću biti “starija prvorotka”, nego da živim farsu za druge, a u četiri zida lijem suze ili se razvedem posle 6 meseci.

Kad ćete da se uzmete?

Lepo je to sve ,svadba, venčanica, devojačko veče, medeni mesec. Ali, da li to garantuje sreću? Oooooo ne! Papir i prezime ne garantuju ništa. Radije biram da živim tako da moji roditelji sa knedlom u grlu na nedeljnom porodičnom ručku prećute: “kad ćete da se uzmete?”, nego da im plačem na ramenu  i živim kod njih sa sve detetom “jer udala sam se za kretena, idiot jedan, gde mi je bio mozak”.
Kao što volim da kažem “volim te” je postalo navika i u modernim brakovima se govori radi reda, često čak i kad se krene kod ljubavnika ili ljubavnice. Koliko znate takvih ljudi? Ja mnogo.
Ali, žmurim i okrećem glavu ka ovima koji dele ljubav, koji su se pronašli, čije su se duše prepoznale. Naučila sam da princa za sebe izaberem po lupanju srca i treptaju duše, a ne vođena savetima iz internet članaka i tv emisija. Duša najbolje i jedino zna.

 Doručak u krevetu

Koliko suza sam prolila iz nekih očekivanja koja su bila prevelika, jer sam sanjala po savetima iz novina i filmova. Možda sam i puno ljubavi propustila,  ali za propuštenim mogu da “žalim”. Mada, ja ne žalim ni za čim, zahvalna sam što sam se probudila i shvatila da ono što je meni savršeno možda nije tebi.  Svako kreira sopstvenog princa, princa koji donosi doručak u krevet, kaže “volim te” ljubeći me u čelo, koji me pokrije ako zaspim na trosedu, princa koji poslove ne deli na “muške i ženske”
Moj savršeni voli moje nedostatke, možda više nego vrline i zato je pravi. Savršeni se ne stidi tvojih nesavršenosti. Ne stidi se ako zarađuješ više od njega. Ili dobiješ unapređenje pre njega. Onaj koji te odvede pred oltar najbolji ti je prijatelj, ljubav, ljubavnik i otac vašeg deteta.
Zaljubljenost prođe nekad pre, nekad kasnije. Poverenje, razumevanje, saosećajnost i podrška su nešto što nikad ne prolazi. Savršeni su “sastojci” svakog dobrog odnosa.
Ne dozvolite da vašu sreću određuju pravila koja su kreirali drugi. Ako se udate u četrdesetim, ali za pravog , smejaćete se svim strahovima koje ste imali dok su vam drugi pričali da ćete ostati sami jer kasnije ljubav teže nalazimo.

Budite sebi na 1. mestu

Godine ništa ne znače, poznajem ljude koji su se u pedesetim i šezdesetim tek onako pravo zavoleli. Uživajte u sopstvenim pravilima ako već pravila moraju da postoje.
Možda ću začuditi mnoge od vas ovim stavom, ali zaista nikad neću razumeti ljude koji ostaju u lažnim brakovima i vezama zbog dece, para, imovine, porodice. Dok god budete nalazili izgovore da živite nesrećan život, sreća neće moći da zakuca na vaša vrata. Ako ne volite sebe dovoljno da napustite muža ili ženu koji vas fizički ili pshički maltretiraju, varaju , lažu kakvu poruku šaljete svojoj deci? Da je to u redu.
Nije u redu da trpite bilo šta, jer vi ste ZRAK SUNCA sopstvenog života. Ne dozvolite da vas oblaci zasene. Ne kopnite kao sena ne biste li slucajno “srušili sliku” “idile” koja odgovara svima osim vama. Budite sebi na prvom mestu, iskoračite iz svega sto vas povređuje. BIĆETE mnogo bolji za sve. Iskoračila sam mnogo puta iz posla koji mi nije odgovarao iako nisam u “šteku “ imala ni za sledeću kiriju. Znala sam da hrabre život nagradi.
Bila sam čak i emotivno sama nekoliko godina, jer zvuči izlizano ali je istina: bolje je biti sam nego u lošem društvu. Volela sam sebe oduvek i kad sam prestala da dozvoljavam da me povređuju reči i postupci drugih prešla sam na sunčanu stranu života. Što  od srca želim i vama. Budite heroji svoje  životne priče, taj izbor je isključivo u vašim rukama.

foto: Maja Dedagić

mesto snimanja : Studio Prostor

Make up : Aleksandra Sanja Orlandić Sretković
Hair:ID Hair Academy