Znate kad na vrata „pokucaju“ situacije da ne znate šta će biti za 5 minuta, a kamoli sutra ili za par meseci. Mnogi ih nazivaju problemima, za mene su to izazovi. Baš takvi izazovi bili su mi životne lekcije koje su me osnažile i otvorile mi oči.

Uče nas kako trebamo da verujemo ljudima i da su prijatelji tu da se na njih oslonite kad je teško.

Ali ne kažu nam jedno, da neće biti baš svi oni za koje bismo ruku u vatru stavili, tu za nas kad nam se trese tlo pod nogama.

I onda, pored svega što nekog već tišti, dolazi do još većeg bola i ražočarenja. Mene su ti izazovi naučili da umesto ružičastih, postoje i naočare realnosti.

Svaki put su mi pomogle da progledam i shvatim bolje kome više nije mesto u mom životu.

Više mi ne bude ni bolno niti osetim gorak ukus tuge već sebi kažem „sve je dobro, idemo dalje.“

Kad sam dala otkaz, javili su se oni najiskreniji da mi kažu da imam njih šta god da zatreba, mogu da ih izbrojim na prste jedne ruke.
Srećom sam odlično, pa me to i ne pogađa, što ih nema više iskrenih i koji su tu iz pravih pobuda. Ranije bih plakala i srce bi mi bilo slomljeno nedeljama ili mesecima.

Uvek se setite da je oko vas puno poznanika i malo pravih prijatelja.

Ako imate i jednog bogati ste.

Ja ih imam za prst jedne ruke, izgleda sam milioner. Naučila sam odavno onu najvredniju rečenicu „use i u svoje kljuse.“

Kad pomislite da su vas svi napustili ili da vas malo ljudi možda iskreno voli, ne očajavajte, setite se da je do njih, ne do vas.

Jer prijateljstvo nije samo veselje, prijateljstvo su i suze i sve što izazovi donose.

Nikad ne zaboravite da niste sami, uvek imate sebe, a možete sve, samo ako želite. Budite sebi najveći oslonac, jer to rame za plakanje ili radovanje vas nikad neće izneveriti.

️

foto : Maja Dedagić